Дело

56 Д Е Л 0 зарана упозна са идејом о развићу. Образованом човеку који зна елементе геологије никад неће време бштг досадно; јер налази свуда у природи, која га опкољава, у камену као и у води, у пустињи као и у планини предмете поуке који га подстичу на размишљање.1 Већ је теже приступачан процес развића у органској природи. Овде пак можемо да разликујемо два низа бнолошких развића, која је тек наш основни биогенетични закон (1866.) довео у тесну узрочну складност: старији, историја зачетка (оп1о«;ета) и млађи, историја генеолошког стабла (рћу1о°;ета). Још до пре 40 година разумело се под „историјом развића“ погрешно само историја зачетка или ембриологија, дакле само један њен део; испптнвали су се микроскопски чудновати процеси којима је из простог биљног семена и птичијег јајета постајала замршена грађа доцнијег бнљног и жнвотињског тела. Још до почетка деветнаестог века владала је у опште заблудна представа да су овако чудновато склопљена тела још у простом јајету била као таква створена, и да треба безбројни појединн органи само да расту и да се одвијањем (етоћШо) образују па да ступе у делатност. До душе један генијалан немачки прнродњак Каспар Фридрих Волф (син једнога берлинског кројача), доказао је још 1759. заблуде овог „учења о претходном створењу“ или „преформационе теорије.“ Он је у својој докторској дисертацијн доказао да у кокошнјем јајету (објекат на коме се највише испитивало и који је најприступачнији) испочетка нема никаквог трага од доцннјег птичијег тела, од његовпх костнју и мускула, нерава н перја, место тога само }една мала округла плочица, која се састоји из два танка један на други налегла листића. Даље је показао како се из ове најпростије основе полако граде свп они разни органи, и како се даје корак по корак пратити читав низ заиста новостворених облика. Али ово толико важно откриће и толпко природни верна и на њој заснована „теорија епигенезе" није нашла педесет година ни најмање признања; владајући ауторитети одбацили су је. Тек пошто је Окен у Јени (1806.) понова от1 Геологпја п школско образовање. Великп недостатак немачке школске наставе испољава се нарочито у занемарпвању геологије п бпологије. Колпко могу да подстичу п колико су поучна п најпростија посматрања сваком приступачппх појава земљпног развпћа показује „Претходна школа геологије“ од Јоханес Валтера (1905).