Дело

БОРБА ОКО ИДЕЈЕ 0 СТВОРЕЊУ СВЕТА 57 крио ова важна факта, Пандер (1817.) оштрије оделио зачетне листиће п најзад Карл Ернст од Бера (1828.) у својој класичној историји развића животиња сретно спојио „посматрање и рефлексију“, добила је ембриологија ступањ самосталне, емпирпчкп чврсто засноване науке. Мало доцније примењена је она са потпуно заслуженим припознавањем и у ботаници, захваљујући нарочито Матиас Шлајдену у Јени, оном духовитом прнродњаку којнје оснивањем теорнје о ћелици 1838. дао целој биологијн нов елементарни основ. Тек око половине деветнајестог века постепено доспело је до припознавања веома важно сазнање, да јаје бпљно и животињско није ништа друго до проста ћелица, и да се из овог „елементарног органпзма“ тек епигенезом, много струким делењем и поделом рада међу новопосталим ћелнцама постепено развијају доцнија ткива и органи. Као најважниЈи напредак појавн се тада уверење, да се по истим законима и наш човечји организам развија из јајне ћелице (коју је открио Бер тек 1827.) и да је нарочитн облнк стварања његовог зачетка онакав исти као н код осталих сисара, а нарочито код мајмуна. Свакп је од нас био у почетку своје ипдивидуалне егзистенцнје проста, једним фнним омотачем омотана плазматичка кугла, од ги шго. у пречнпку, која у срединн има чврсто зрно; и ништа више. Овим веома важним ембриолошкнм открићем бпо је потврђен природан суд о нашем органнзму, какав смо га још давно пре тога добили од упоредне анатомије: убеђење, да је човечје тело исто тако саграђено и да се нсто тако развија из просте Јајне ћелице као н тела свпју осталих сисара. У осталом и Лине је у свом „ГТриродном систему“ (1735.) човеку одредио његово место у класи сисара. На супрот овим ембриолошким фактима историје зачетка који се дају непосредно посматрати, односи историје генеолошког стабла, којима се управо тек прва факта и објашњују већнм су делом неприступачни нашем посматрарву. Како 'су постале безбројне врсте животиња и биља? Како да се објасне чудновати сроднички односи који везују сличне специје у родове, а ове у класе? Лине је одговорио на ово питање просто чудом створења, ослањајући се на владајућу догму Мојсијеве историје створења; „Толико има разннх врста животиња н биља, колико је првобитно било створено разних облика од безконачног бога“. Први научни одговор на ово питање дао је 1809.