Дело

58 Д Е Л 0 велики француски научењак Ламарк; у својој пуној дубоких мисли РћПозорМе 2оо1о§дцие учиоје да сличност односа у облику и структури група врста почива на генеолошком сродству и да сви организми воде порекло од неколико сасвим простих праоблика (или може бити од једног јединог); овај праоблик постаоје пак самоницањем (^епегаНо аесјшуоса) из безживотне супстанције. Сличност сродних груиа врста објашњује се наслеђивањем особина заједничког основног облика, разноликост пак прилагођавањем на разне животне услове и разноврсном радњом појединих органа који су у стању да се преображавају. II људски род постао је на исти начин преображајем читавог једног реда сисарских и најзад мајмуноликих приматских прадедова. Ова величанствена Ламаркова идеја, која је објаснила целу област чуда у органском животу и којој је највећи немачкн песники мислилац, Гете прншао сасвим близу својим сопственим путем истраживања, засновала је ону основну теорију коју данас називамо обично науком о пореклу или десцендентном теоријом, или теориј ом преображај а, т р а н с ф о р м и з м о м. Али Л а м а р к, који је имао око да далеко види, био је — као н педесет година раније Каспар Фридрих Волф —пола века ранпје дошао; његова теорија не би призната, и би убрзо сасвим заборављена. Новом животу пробудио ју је тек 1859. генијални Чарлс Дарвин, који је сам угледао свет гоДине рођења РћНозорМе 2оо1оотср1е. Садржај и успех његовог учења, које је од 46 годпна на овамо стављено под појам дарвинизма (у ширем смислу), толпко је познат, да ми овде није потребно у то дубље да улазим. Само на то бих хтео да скренем пажњу, да велики успех Дарвиновог епохалног дела има два узрока: првп, што је енглески природњак употребио огроман, педесет година скупљани емпирички материјал у вештим комбинацијама за складан доказ десцендентне теорије; и друго, што ју је сам другом једном својом теоријом заокруглио, учењем о прнродном одабирању или селекцији. Колико је ова селекциона теорија оправдана, колико је поправљена другим новим теоријама, као н. пр. Вајсмановом (1884.) теоријом о зачетној плазми, Де Врисовом (1900.) мутационом теоријом, у то се данас не можемо упуштати. Нас много више интересује безпримерно дејство на човека је од четрдесет година на овамо имао дарвинизам и његова