Дело

БОРБА ОКО ИДЕЈЕ 0 СТВОРЕЊУ СВЕТА 59 примена на целокупну област човечије науке; и противност коју је морао по потреби да заузме према црквеној веронауци. Од свију закључака којн следују из учења о пореклу најинтерееантшЈЈи је и по последицама најтежи закључак при њеном антрополошком примењивању. Ако нису сви организми неким чудом створени него су природнпм путем постали из старијих животнњских облика, то се онда морао према томе и људски род развити трансформизмомизљудоликих сисара, из Линеовнх „господара животиња или примата“: мајмуна и полумајмуна. Овај природан закључак кога је Ламарк не цифрајући на најпростији начин пзвео, кога је Дарвин из почетка намерно обишао, први је подробније доказао генијални енглески зоолог Томас Хексли 1862. у трпма својим предавањима „о положају човека у прпроди“. Он је показао како ће се несумњиво одговорити на ово „питање свију питања“ трима велпким „сведочанствима“, природном нсторијом људоликих мајмуна, анатомским и ембриолошким односима између човека и њему најближих животиња и ново открпвеним фосилним људским остацима. Осам година доцније Дарвин се потпуно придружује излагању свога пријатеља Хекслиа у. двема свескама свог дела „о човечијем пореклу и сексуалном одабирању“ (1871), читав низ нових доказа за страховито „мајмунско порекло човека“. Затпм сам 1874. п сам извео још ранпје (1866.) започетп покушај, да на основу упоредне анатомије и онтогеније у вези с палеонтологијом, приближно хипотетички утврдим цео ред изумрлих животињских предака рода људског. Тај је покушај поправљен према наиретцима нашег сазнања у петом издању моје „Антропогеније“. За последњих двадесет година развила се о овом питању опсежна лптература, у којој се нарочито одликују лепим излагањем и јасним доказивањем веома раширени популарни списи мојпхпријатеља Ернст Краузе (КарусШтерне: Постајање и нестајање) и Вилхелм Берше (Створење човека, љубавни живот у природи и др.) II њин садржај смем већим делом да претпоставим као познат с тога се одмах и враћам да одговорим на оно питање које нас овде специјално занима, на име какав је у последње време добила облик прпродна борба између овог веома важног резултата модерног сазнања с једне стране и владајуће црквене веронауке с друге стране. Јасно је да је и наука о пореклу у опште, као и њена специјална примена на човека морала од почетка да изазове веома