Дело

142 Д Е Л 0 ско дело ирослављенога руског ппсца М а к с н м а Г о р к о г. У овоме делу, које се зове „Деца Сунца“, пзводп Горкп на позорнпцу два света: депу сунца п децу земље — како их он назива. Д е ц у С у н ц а представља арпстократпја ума п духа, која себп поставља за цпљ, да учпнп људскп жпвот леппм п добрпм што је највпше могуће. И ако .је њпхов рад од велпкога значаја за људско друштво п ма да су онп заузетп само радом на добру човечанства, њихове су мпслп п делање због мрака, којп још влада на земљп, осталп масп неразумљпвп. Д е ц а з е м љ е осећају узвпшеност деце сунца, али ннсу у стању да њихов благодетнп рад п схвате. И чпм жпвот ова два света у једном озбпљном тренутку доведе на заједпички рад, настаје између њпх сукоб. Алп постојп још п једна трећа врста људи, којп као пека спона пзмеђу ова два света делају. То су онп што се баве учптељскпм, лекарскпм п другим слободнпм професп.јама. Онп разумеју децу сунца, алп нису у стању да народу помогну, пошто пм за то снаге недостаје. Кулмпнацпопа тачка у комаду, као што у осталом п у жпвоту бпва, постпже се тпме: што људн нпсу задовољнп са онпм што постојп, већ свагда желе нешто друго. На завршетку овог драмског комада главпп јунак. једап лекар, се убпја а јупакпња постаје луда због тога што бедноме човечанству пе може помоћп. Као што се пз овог резпмисапог, врло кратког садржаја внди иредмет овога Горковог комада потггупо је модеран, тако рећп захваћен из савременог жпвота руског колоса, који се сада налазп у једном нрелазпом добу свога жпвота. Уз то овај комад препоручује )ош н познатн песнички пачип Горкова излагања, у чему се одлпкује парочпто други чпн у коме се пзпосе велике пдеје о слободп п ппшчеве наде за будућност, које он на једпнствено умегнпчкп начпн развија — местпмпце у прозп а местпмпце у везаном слогу. Желетп је да наша позорпшна управа што пре п сама пзнесе овај комад. Р1па1е. — Овако се зове књпжпца, коју је нанпсао п пздао у Сарајеву Стнјепо Кобаспца. Предмет старп п врло обпчан: несрећна љубав двоје младих. Уз то још невешта аналпза психолошког живота једног младог човека, којп после гпмназпје, после љубави у ко.јој се „волп без пкпквпх комбпнацпја и — цпфара, свом сплом п жестпном, која је Прпморцнма урођена“, пде пз Дубровнпка у Беч, где запада у вртлог велпковарошког жпвота п пз њега пзлазп, без наде, без вере, без љубавп п свпх леппх одлпка једнога младог човека. Вертеровска сентпменталност п хајнеовскп скептпцпзам пзбпјају удружено на свпма натетпчнпм местпма. којп су, како пзгледа, п бплп цпљ овога младог осећајног, невештог п непзрађеног ппсца, којп се подухватпо да на свој пачпп, вероватно пз лпчнпх успомена, докаже како у истппи: „Б атоге е ип Коге, сће 1гапбсига1о тиоге...“ Из књижевности, — Павле Поиовпћ, професор Унпверсптета. скуппо ,је н шта.мпао у пздању Геце Копа пеколпко евојпх радова, од којпх су сви раппје већ публпковапп, некп од њих као дужи рефератп. Проучавање српске књпжевностп (прво предавање на Велнкој Школп), Марпи Држпћ, Српске народпе приповетке, Јоаким Вујић, Дум Иван Стојановнћ п Чедомпл> Мијатовпћ — то су радовп г. П. Поповпћа, из којпх се може потпупо вндетн како схвата он пашу књижевност н па ком је становпшту обрађује. Књпга са пеколпко папомепћ на крају пва 206 страпа а цепа јој је 2 дин. *