Дело

ЕТНОГРАфсКА ПРОМАТРАЊА 7 утврђено, да у саставу становништва дапашње Србије учествују у знатном броју македонски Словенн и да су многе наше варошке породице македонског порекла. Исти је случај у Бугарској. Разлика је у томе што Македонци Србије махом принадају старијим миграционнм струјама, а Македопци Бугарске су већином новији досељеници. Али су се и једни и други изједначили и изједначују се са Србима и Бугарима и ни по чему се не осећају као стран или друкчији елемепат. Истпна, интелигентнп Македонци се у Бугарској внше издвајају и бивају од правпх Бугара издвајани, али ово је поглавпто због тога што су млади досељеници многобројни, и што с успехом воде с домороцима борбу око положаја и власти. И ови последњи појави доказују, да македонски Словени немају шткакво специфично пародно осећање, да се нзједначавају п да се подЈеднако брзо и лако изједначавају и са Србима и с Бугарима. Одређено словенско осећање, или неодређено национално осећање н оскудица народне свести код Македонаца, врло је слично с осећањем т. зв. „Крањаца“ (кајкаваца) у Хрватској, у неколико и „Словена“ илн „Словинаца“ у Далмацији. Познато је да су први засебнога говора, који је врло сродан српскохрватском, п уз то католичке вере; опи нису до скора пмали, а већином и сада немају одређене народне свести. Колебалп су се између Срба п Хрвата, али су поглавито Хрватима ностајалп због вере н државне организације, која је хрватска. Кадјеночела борба између Талијана н Србо-Хрвата у Далмацији, последњи, нарочито они католичке вере, звали су се Словенпма и често нису имали одређене нлеменске свести, српске пли хрватске. Још има у Далмацији таквих „Словена“. Код македонских Словена нема дакле ендогене пародне свести, али има бугарског и српског народпог осећања, које је махом импортирано, паметнуто, пропагандом створено. Пстпна овај процес треба тако схватити, да је бнло погодаба да бугарска и српска народна свест ухвате корена. Такве су погодбе једнакост вере н верске културе, сродност језика, псторпјске везе, привлачпа моћ слободнпх балканских држава на потиштене македонске Словене. Бугарска је нропаганда старија, боље органнзована, даље, Бугари имају у Македоиији своју цркву, егзархат, с внше владика, с многобројним свештепством. Егзархат има права да отвара бугарске школе н да ствара бугарске општине, а у општпнама је усредсређен готово цео јаван жнвот