Дело

ЕТНОГРАфСКА ПРОМАТРЛЊА 11 гледа несумњиво да се, једнострано радећи, могу у македонским говорпма да пронађу црте, које су само њима својствене, или су само српске илн бугарске. Јасно је да се ја не могу упуштати у расправљање поменутнх лннгвистичких питања. Алп доња примедба доказује: да је народни говор око Скоиља, Куманова, Кратова, а и Тетова и Гостнвара несумњиво ближи српском него бугарском језику; да у језику осталих македонских Словена пма п бугарскпх п српЗпаменпти Вук, којп је првп упознао научни свет и с бугарским језиком, осетпо је да је народпн говор тетовскога, гостпварског, кичевског п дебарс.ког крајА ближи српском по бугарском језику: до тога .је закључка дошао разговарајућп с пеколпкпм људима из тих крајева (Ковчежић за исторпју, језик п обичаје Срба сва три закопа, стр. 1. 1849. — Рјечпик 1852. год.) II иоменутп С. Верковић је слнчпо нризпавао, да се дијалектп око Врања, Куманова, н Дуппице (у Бугарској) „внше приближују српском језику пего овојужпо-македопско паречје". Унајповијејс време 01 аГ Вгосћ, проф. Ушшерзитета у Хрмстпјапијн, проучавао дијалекте јужпе Србпје, п на карти је представпо, да се ти дпјалектп простиру и јужпо од Врања, иреко јужних гранпца Србпје, према Скопљу, Кумапову и Кратову (впдн с. 129). Пз његове објектпвне расправе и саонштених образаца говора, излази, да су то сриски дијалекти, па које су утнцали бугарскп говор и српски књпжевпи језпк. (01е 01а1ек1е (1ев зисШсћб^еп 8егћ1епз Ка1б. Акасћ (1. \\1зб. \\'1еп ЗсћгШеп <1ег Ва1капкотпнбб1оп; Пп^шзИзсће АћШ. с. 1—342, с картом). Д-р А. Белпћ тврдн, да су говорн целе областп јужпо од српске границе, за коју је доказапо да се увек рачунала у Стару Србију, да су ти говорп но словенекпм цртама у фопетици и морфологији чпсто српски. Они представљају архаичнпје српске говоре и тако посматрани чипе целину с говорима јужпе п источне Србпје н западпе Бугарске. По Д-ру А. Белићу нски од тих говора прпмили су члап, бпло од бугарских говора, бпло од македонских дијалеката пли можда од опога ромапскога становништва, од којега су п ти словенски језпцп ирпмилп ту особину. То исто вредн п за уирошћавање флекспје, које су извршили свп овп говори. — Међутим, пма у јужној Македопијн говор, којп се данас сачувао у незпатпнм остацима п губи се као говорпп тнп. Тај пптересантнн, архаични говор испитивао је В. Облак и дошао до закључка, да се оп мора сматрати као предак етарословепскога језпка, п да је ближи бугарском језпку. Љегова сродност са данашњим бугарским језиком долазп отуда, што су се неке фопетпчке (жд, шт, назали, полугласннцп) н морфолошко-сиптактичпе особипе у њима слпчио развиле. — Пзмеђу ове две зоне је пајвећи део Македоннје, у коме је консгатоваиа мешавина оваквог јужпо-македонског и северо-максдонског (старо-ербпјанског) говора. Ст. Новаковнћ ,је опрезнпм п објектпвнпм испнтпвањем утврдпо, да су за велнкн део ове области карактерпстпчнн српски гласовп ђ п ћ. 'Го у мпогоме прпзнају н бугарски лингвистп, на нр. Б. Цопев (Уводт. вт. исторннта на бт.лгарски езикт,. Софпн 1901. Отисак из бугарскога Сборпнка) н чешки етпограф I,. Х1ес1ег1е (Макебопзка б!а/ка, с. 27).