Дело

СВЕТ ВАП НЛШИХ ЧУЛА 201 ред етарских таласића. Овај ред обухвата све таласића, почевши од првих таласних нокрета, који нотичу рецимо од слабо загрејаие иишке гвожђа, иа до оних топлотпих зракова, када та шипка гвожђа почне црвенетн, и пајзад до топлотних зракова, који зраче од те гвоздене шипке, када буде на бљештавом белом усијању. Оно, што назпвамо светлошћу и топлотом, јесу дакле чисто пндпвпдуални или субјективни осећајп, за које потпчу надражења од пстог медијума (етра), а која се надражења разликују само по брзини њпховнх иокрета у овом медијуму. Да ли смо достиглн природине граннце, или можемо ићи још даље? За сада се чини да се застало са даљим испитивањем ултра-љубпчастог краја спектра; али се на оном другом крају ради са веома фино смишљеним експериментима, те да се на овај дугп ланац прида још један нов чланак. То је поље — или како би требало у ствари рећи — царство електрицнтета. На другом ће се месту саопштпти један извештај о најновијем труду, да се објасне електричне појаве спомоћу покрета ваиредно мајушннх делића материје, који су делићи по хиљаду пута мањи од најмањег атома, и које називају корпускули или електрони. Ма до чега се у томе дошло, једно се зна поуздано, да су извесне врсте електрицнтета, топлоте п светлости блиски сроднпци, н очигледно је да су варијететн етарских покрета. Овај је идентитет предсказао Клерк Мексуел (С1егк Мехм еП), још ире внше од четрдесет година, на чисто математичком путу, — давпо пре но што је постојала ма каква експериментална основпца за то. На четврт века по том потврдио је ово предсказање експернментално немачки професор Хајнрих Херц, п то је за етарску теорију таласања постало јача потпора по ма што, што је она икада дотада имала. Ако су правилне Мексуелове идеје, онда морају дуж електричне варннце да се са свпх стране образују у етру таласања, исто онако као што камен бачен у мпрну бару ироузрокује таласе, који се шнре на све стране. Херц је иронашао да је ово баш истински случај. Његово је открпће оно, које је омогућило безжпчну телеграфпју. Ова етарска таласања названа су, нз иочасти према њпховом изналазачу, Херцови таласи. Херц је нашао, да ови електрпчнп таласн нмају по 50 метара од чвора до чвора, т. ј. од краја једног таласа до краја онога до њега. Онп таласн, које је Марконн употребно за без-