Дело

СВЕТ ВАН НАШПХ ЧУЛА 203 можемо посматрати кроз неку малу рупу на зиду, тада бисмо се брзо уверили, кад се обазремо око себе, да смо исто тако огранпчени и у сваком другом правцу. Овако бива особито онда, кад имамо у виду појаве, које одговарају онпм особеним покретима, што се називају топлотом. Вода при мржњењу изазива у нас осећаје интензивне хладноће, при кључању интензивне врелине. Да бисмо измерили ступањ хладноће илп топлоте, употребљавамо неку супстанцу, која се правилно шири, као нпр. жива, ставимо је у цев и обележпмо оно место на којем се находи жива при мржњењу воде, означивши га пулом, а потом тачку, до које се жива иоппе у кључалој водн, означивши је са „100 стенени“. Тада имамо пред собом једну, тако звану, стоделну скалу. Ова се скала уиотребљава за мерење тоилоте у целом свету, пзузпмајућп две, у том погледу заостале земље: Енглеску п Североамеричке Уједињене Државе. У грапицама ове стоделне скали врши се већи део земаљских појава. Тако ппр. не бп бпо могућан никакав живот у правом смислу испод или изнад ове скале. Али се вештачким средствима могу пропзвести температуре, које су далеко испод тачке мржњења, док је температура у пламену петролејске лампе, у ватре на огњишту, или у пламена електричне лампе, далеко изиад тачке кључања воде. Даље знамо, да је васпонски простор хладнијн, а унутрашњост сунчева да је врелија но ма које нама приступачно тело. Када под довољно јаким притиском достигнемо хладноћу од 140° Ц. испод нуле, онда се овај неосетљивп ваздух, који дишемо, згусне у течност, а мало испод тога претвара се та течност у снег — у чврст ваздух. На још нешто нижој температурп, отприлике на 240° Ц, испод нуле, претвара се и најлакша и најгасовитпја позната нам супстанца, водоник, у течност, а на неколико степени још нпже чак и у чврсто тело. Температура васионског простора још је хладнпја за 13—15° Ц. Она се дозиаје, наравно, само теоријски, рачуном, јер, како се чинп, немамо никаквпх других средстава да је испптамо. Ио разним методама срачунавања, она достпже 273° Ц. исиод нуле. То је она температура, коју данашња наука означава као „апсолутну нулу“, коју сматра као најхладнију хладпоћу, при којој престаје сваки атомски иокрет. Међутим је, може бптп, п ово само обмана; можда таква тачка температуре никако и не ностоји.