Дело

244 Д Е Л 0 као што је уопште целокупна политпка Аустрије. У ствари, наши односи са Аустрнјом не би требало да су, баш са аустриског гледишта, разлог против нашег споразума с Бугарском. Аустрија мора у скорој будућности да мења своју полнтику. Оваква каква је данас она представља један државни анахронизам, једну модерну Византнју, која никад више неће битп могућна, а најмање данас, у веку народности, и баш због такве своје политике она у овом тренутку и нодсећа тако јако на босфорског болесника. За њену политику још увек важи оно што је Пит млађи рекао у разговору сједним динломатом у Лондону: Сез те881еиг8 с1е \деппе 801Л ћшјоигз еп гећагЛ сГ ипе Гс1ее, сГ ипе аппее оп сГ ипе агтее. Међутим, овако држање Аустрије изазваће у Србији и, нарочито, у Бугарској један интензиван осећај опасности; а заједница опасностп може само да појача идеју споразума. Ја само жалим што ми: и Бугари никад довољно јасно не видимо далеку опасност, околност која, морам признати, говори противу нас, јер културни људи виде далеку онасност а некултурни само блиску; због тога првије могу да отклоне, други јој подлегну. Али за политнку споразума има много већих мотпва. Њу не треба основати на заједници опасности него на заједници пнтереса, ма да између њих има узајамности, јер заједнпца вишпх интереса везује културне народе, а иекултурне само заједница опасности. Основни мотнв за полнтику споразума између Србије и Бугарске треба да буде факт да данас малим државама нема опстанка. Лорд Солзбери имао је потпуно право кад је, приликом рата са Бурима, рекао да мале државе постају све мање, а велике све веће. Доиста, у данашњој међународној утакмици мале државе не могу да издрже ни политичку пи економску борбу и њима је у већим државнпм јединпцама једини спас. Такве веће државне јединнце су државнн савезн. У тим уговорннм заједницама свака носебиа држава потпуно је самостална, свака остаје суверена. У таквој будућој уговориој заједницп, Србија и Бугарска имају све услове да се јаве као један државни организам: ту је јединство расе, вере, језика, културе, све оно што је потребно за образовање једне хомогене државе. Ако хоћемо да водимо нолитнку за сто година унапред, а само то и јесте нрава политпка (све друго је само нолнтика политичкнх надничара), онда ни Србија ни Бугарска, чак и кад изврше своје иационалне задатке, не могу засебно да се