Дело

Б Е Л Е Ш К Е 271 тимство", с којим се пп из далека пе може мерпти престали „Омладипски Гласник". Ово бн било добро пзнетп нарочито нашој дапашњој Омладинп, која је по свему (у опште узев) необичпо заостала иза својих претходпика. Стара Србија и Маћедонија (са гледишта географског, историјског и политичког). Према раеипсу редакциопог одбора „Браства“ наппсао .је Др. Јов. Хаџи-Васиљевић ову књижицу, која је из „Браства“ XI. и оштампана у засебно издање. II ако је писац радио за шпрп круг чпталаца, све његово расирављање има нрилично научпп карактер, мада не у свему. Целокунан рад подељеп је у шест одељака, у којима се говорп: 1.) Уопште о Старој Србпјп и Маћедонијп и пптању о тпм областима; 2.) Које се области, дапас, у Турској највише разумеју под Старом Србшом и Маћедони.јом, и у чему лежи важпост тих области; 3.) Побркапи појмовп о Старој Србпји н Маћедонпјп и откуда то долазп: 4.) Полптпчки нреглед Старе Србпје п Маћедонпје од досељења Срба и Бугара па Балкански Полуострв до XIX. века: 5.) Остаци културе у Старој Србпјп и Маћедонији; народна поезија у тим крајевпма п друго: и 6.) Судбпна срнскога, бугарскога н грчкога народа у Старој Србији п Маћедонији у XIX. веку п у садагањостп. Већ сам скучен обим ове књиге (9(3 стр.) није био довољан да се сва нстакнута питања претресу онако како то сам предмет захтева. Ппсац се је местимично задржао п сувпше па поједнпим стварпма, које су њему биле више нознате, а о којима је могао мање говоритп. Због тога је пак друге ствари, много важппје, плп једва додирнуо илп сасвнм прескочпо н обпшао. Ово нарочпто вредп за нсторпјски део његовс књиге. Очекујући да се што нре иојавп Цвијићево дело о овим питањпма, од кога смо саонштилп један мали део у прошлој свесцп „Дела“, ми прелазпмо преко ове књиге као и преко свпх оппх радова, ко.јн нимало или ређе врло мало бацају нове светлости на маћедопске и старосрбијапске проблеме. XXV. Годишњица Николе Чупића. — У овогодпшњо.ј књизи Чунићеве задужбине налазе се овп прилози и чланци: Два дана у Скоиљу, белешке и размишљања с пуга од Сто.јапа Новаковића. Овај Новаковпћев ирплог, без великих претепзнја, нодељен је у девет одељака, у којнма се говорп, да номепемо само оно што је пајважније, о разлицп између Србпје п Турске, врло кратко о народностпма у Турској и њиховпм међусобннм трвењима, о старпнском типу балкапских вароши (Скоиље VI. XVI, XVII и XIX. века), о хришћанским црквама, о школама у Маћедоппји. о бардовачком чнфлуку, економији н дохоцима, о српском покрету у Маћедонпјп. Другн чланак је од Светомира Николајевића: Нацифпстпчкп иокрет у XIX. веку п хашка конферепција, о коме ћемо у једној од наредннх свезака засебно више проговорптн. За тпм долазп: Пабирчење но књпзн проф. Др. Бпхнера из духовног живота жпвотпња од Јов. Живановића. На четвртом месту су псторнјско-географска разматрања: Горњи Пбар средњега века, садашња средњоибарска долппа с иодгорипом јужнога Копаоника од Аврама Н. Иоповпћа. Од Андре Гавриловнћа налазп се повећи, растегнут н неизведеп нрилог пз уноредпог изучавања наше књнжевиостп: Одјеци Шнлерова „Звопа“ у сриској уметнпчкој поезпјн. За тпм два кратка ирплога: Ннкола Мапдрда од Ст. М. Мпјатовпћа, учитеља н Помепик Земупске