Дело

ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ ИЗМБЂУ СРБИЈЕ II НЕМАЧКЕ 285 вор морала нешто впше дати. Алн су тим уговорима везани или спуштени ставови опште тарифе били малобројнн и тако пробранн, да су се њима у ствари могли користити поглавито, ако не и једино, производн земље с којом је уговор закључен. Од тих тарифских уступака друге земље имале су врло мало користи. У ову групу долазе уговори са Швајцарском,1 Италијом,1 2 Шпанијом3 и Грчком.4 Али је неким државама РЈемачка дала само највеће повлашћење, а добила је, у замену, и тарифске уступке. У те државе спадала је Србија крај Румуније, Турске, Кине, Јапана, Кореје, Сијама и Занзибара. Све су оне, из нолитичких или других каквих разлога, или просто под утицајем умешности немачке дипломације, пристале да закључе трговински уговор на тако неједнакој основи. На закључење трговинског уговора, у коме је за цигло највеће повлашћење дала Немачкој тачно одређене тарифске уступке које внше ннје могла мењати за време уговорног перпода, Србију је нагнала једна политичка потреба. По члану XXXVII. Берлинског Уговора, права и повластнце страних држављана, као и право консуларпе јурисдиције и заштите, које су до тога времена постојале у Србији, као саставном делу Турске Царевине, остају у пуној снази („гезгегоп! еп р1ете \ч"иепг“), док се то не измени нарочитим споразумом. II ако се заинтересоване државе већ од Берлинског Конгреса нису у ствари користиле тим својнм нравима, независна Србпја трудила се, да што ире закључи споразуме које је Берлниски Уговор предвиђао, и да се на тај начин и формално ослободи турских капитулација. Немачка влада је згодно везала укидање капитулацнја за трговински уговор. Истога дана кад н тај уговор, потписана је у Берлину копсуларпа конвенција, којом се Немачка (чл. XXV) одрекла права и повластица које су до тога времена њени држављани уживалн у Србијп на основу капитулација закључених с Турском. У Скупштппп, прплпко.м дпскуснје о трговппском уговору, нарочито се пстицала добит од укпдаља капптулацпја, по закључепој консуларпој конвенцпји. У извештају одбора, изабрапог да проучп п реферује о трговинском 1 Уговор од 23. маја 1881, с допупом од 11. нов. 1888. 2 Уговор од 4. маја 1883. 3 Уговор од 12. јула, 1883. 4 Уговор од 9. јула, 1884.