Дело

288 Д Е Л 0 трошарине и акциза, па било то да се врши за рачун државне благајне, општине или каквог удружења, обвезују се обе стране уговорнице да дозволе другој страни сваку олакшицу, повластицу или спуштање у тарифи, што дозволи једна од њих каквој трећој држави. Исто се тако и свака повластица или слободија, које се призна доцније каквој трећој сили, одмах и безусловно распростире и на другу страну уговорницу“. (чл. VIII). У закључном протоколу (к чл. VIII.) предвиђају се обични изузеци од примене највећег повлашћења: за олакшице дате у пограничном промету, али без икаква ограничења пограничне зоне и за обавезе које истичу из уговора о царинском савезу „који је углављен или ће се у напредак углавити“. Роба која се шаље на вашаре и тргове друге земље, или и изван њих, али није пуштена у слободан промет, за тим угледи које увозе трговачки путници не плаћају царину, ако се, но доказаној идентичности, врате натраг у утврђеном року (чл. IX). Чл. IX. уговора с Аустро-Угарском много је потпунпјп. У погледу наплате споредних такса српска роба ужива, при извозу у Немачку, највеће повлашћење, а за немачку робу уговорено је, крај највећег повлашћења, да споредне таксе не могу бити веће од оних које већ постоје. Атосу: ношевина, 0-20 дин. од 100 кгр. (само у случају стварне услуге); мерина 0-08 дин.; калдрмарина, 040 дин.; магазарина, 0'05 дин. (за предмете који се лако запаљују и експлодују још 0-10 дин. дневно од 100 кгр.) (чл. X). Исто овакво огранпчење находило се већ у уговорпма с Енглеском (26/1 1880) п с Аустро-Угарском. Чим се у Србији буде донео закон о заштити модела, угледа, фабричних и трговачких знакова, обележавања и етикетовања робе и њиховог паковања, утврдиће се споразум, по коме ће држављани једне уговорнице бити у погледу те заштите изједначени са сопственим држављанима. Ове одредбе с малим, више стилским разликама, находиле су се н находе се готово у свима другим трговинским уговорнма европских држава. Једино одредба чл. X. (о споредннм таксама), а у неколнко и чл. VI. (о забрани извозних премија) припадају искључиво српских уговорима. Уговор се простирао на све земље које припадају или ће припадати иемачком царинском савезу (чл. XII). За земље које