Дело

74 Д Е Л 0 у свету, н свако трчи да је види. Је ли што поручила свом старом оцу, је ли казала кад ће се вратити?а Очи Етена Бранда поникоше пред старчевим ногледима. Та девојка, од које старац жељаше једну поздравну реч, била је Естера, исто оно девојче које је, с онолпко хладноће и бездушности, Етен Бранд подвргао једном психолошком опиту, и чнју је душу упропастпо, а можда и уништио у том процесу. „Да“ промрмља он, окрећући се од старца; „ту нема обмане. То је неопростиви грех.“ За то време одиграо се један весео призор крај извора пред колебом. Момци и девојке из села беху дојурили уз брдо, гоњенн радозналошћу, да виде Етена Бранда, јунака толпких гатака из њихова детињства. Не налазећи ничега врло значајног у његову изгледу, — ништа до сунцем опаљена путника, у просту оделу и прашњавој обући, који је седео и замишљено се загледао у ватру, младежи се брзо досади гледајући га. Али им случај би на руци да се пријатно проведу. Један стари немачки Јеврејпн, путујући с панорамом на леђима, силазпојениз планински друм у село баш кад је друштво полазило, и надајући се ћару, он приста с њима. „Ходи, стари Швабо!“ викну један младић, „де покажи нам те слике, ако се смеш заклети да их је вредно погледатп!“ „0, да, војводо“, одговори Јеврејин, — било из учтивостн или нз рачуна он је тако свакога ословљавао, — „ја ћу Вам показати неколико одиста величанствених слика!“ Наместив згодно кутију, он позва младеж да гледа кроз стаклене отворе на наирави, и поче да показује низ најстрашнијпх дрљотина. као примере лепе вештине, какве су они икад впдели. Слике су биле искварене, упрљане, поцрнеле од дуванског дима и иначе у врло бедном стању. Једне су некад престављале вароши н јавне зграде, или рушевине европскпх замака; друге су престављале Наполеонове победе и Нелзнове поморске битке, а усред њих се видела џиновска рука Јеврејинова, црна п маљава, каорука судбине како показује разне сцене, док је он сам давао нсторнјска објашњења. Кад се уз весео смех, због страшннх недостатака, показнвање свршило, Јеврејнн позва малог Џозефа да увуче главу у кутију. Гледано кроз увеличавзјуће стакло, дегпње округло ру.мено лнце добпјало је најнеобичпији изглед огромног тнтанског детета с развученим уснама и сваком цртом лица преливеном веселошћу. Пзненада побледе радосно лице п