Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРЛфИЈА 13» ник рнЉсЧ се у дубнну 40—50 см. па на више, а не од 20—30 као што Јјнспц погрешно *наводн. У овој књижици нема ни помена о томе, како треба земљу за расадеик припремити, са каквим алатима и т. д. а то је важно. 0 јенд^кЈ^који треба око расадника исконати због отицања воде нншта се не говори. Кад се расадник подиже на нагнутом земљишту, како онда треба леје направпти, а како бразде. Колико и које врсте семена треба за сејање леја, како се која врста сеје, и коликим се слојем земље покрива? Како се чува засејано семе у леји од птица, црва, мишева и т. д ? Које врсте садница треба расађивати у расаднпк, кад и за што, а које не треба никако расађивати? Код којих врста треба корен подрезивати приликом пресађивања, а код којих се то не сме радити? Које врсте садница треба у јесен пресађивати и зашто? Ништа о томе нема, а без знања ових ствари, не сме се приступити подизању расадника. Исто тако нема у овој књизи ни помена о подизању шума на ритовима, летећим песковима, о исушивању бара и т. д. што све спада у науку о подизању шума. У одељку V. говорн се о гајењу шума, али тако кратко, као да то питање није ни мало важно. На против, оно је врло важно и о њему је требало много опширније говорити, и напоменути бар најважније прописе о гајењу шума. У опште, ова је књижица свој цнљ потпуно промашила. Она нема ни научне ни практичне вредности, није за шумара није ни за нешумара; није за чувара шума нити је за народ. Наша шумарска литература врло је оскудна. Научних дела и нема никаквих. Практичне пак поуке, које би нашем народу дале упуства за бољи и разумљивији начин рада и газдовања са шумама, покушавали су да напишу неки стручни и нестручни иисци, али са слабим уснехом. Тако је .још 1872. год. издало Економно одељење Министарства Финансија књижицу „Произвађање шума“; за тим исте године написао је пок. Алекса Стојковић, први шумар у Србији делце: „Произвођење и употреба гаума“. Сем тога писао је пок. д-р Панчић рас.правицу: „Нешто о нашим шумама“; г. Добра Ружић саветник: ,0 важности шума“, и т. д. Све остало што је о шумама до сад писато, било са научног било са практичног гледишта, није ни помена вредно, јер или је са свих страна рђав превод, или компилација, или нагађање недоучених ђака бив. пожаревачке школе. Помена је вредна само књига: Значај шума у прошлости и садашњости“ у преводу г. Јов. Бадемлијћа. Али је ово дело тако