Дело

168 Д Е Л 0 Као што видите, од иаведена три мишљења остаје једино нрво које се може узети у дискусију. Строгих позитивних разлога против тога мишљења ми немамо, али само зато што оно спада у она мишљења која се зато не могу да оборе што се сама не могу да докажу. Међу тпм ипак се могу против њега навестн јаки разлози. Пре свега тиме се руши принцип континунтета органског света, без којег је немогуће замислпти развиће н усавршавање његово. Са престанком првог стадијума у развићу једног небеског тела морали бп потпуно ишчезнути и дотадашњи гасовито — пламепи организми његови и нова форма организама јавила би се као нешто сасвим ново; исто ^ако са престанком другог стадијума у развитку једног небеског тела, са потпуним охлађењем његовим, ишчезлн би потпуно дотадашњи течни организми његови и чврсти организми морали би се појавити као нешто сасвим нозо. Као што видите, континуитету у развитку једног небесног тела небн одговарао контуитет у развитку органског жпвота на њему, а то је тешко претпоставити. Осим тога баш кад би гасовито — пламени и чврсти организмн и били могући, онн бн могли бити само организмн најниже врсте и постанак свести био би у њима немогућ. Јер да се јави у .оргапизму свест, нарочито свест впше врсте, зато је потребна веома фина и разнолика унутрашња структура организма и велика покретљивост и променљивост његових делова, услови који се код гасовито — нламених н чврстих организама не могу да остваре, јер код првих је немогућа разлика структура а код других немогућа је покретљивост и променљивост. Ако се узме да је битни циљ организма развиће евести, што се са филозофског гледишта једино да иретпоставити, онда би такви организмн билн излишни, на како ирирода пе продуцпра ништа излишно, и пемогући. На супрот овом тврђењу могло би се рећи, да су и биљке организми, па ипак да у њима нема свести. То је истина. Алн, као што је познато, биљни свет је у економпји природе апсолутно иужан да би могло бити животпњског света, могло би се рећи да је нрнрода, да би што боље извела сво.ј главни цпљ у животињским организмима, продуцпрала бнљпе организме, који на себе примају један део органских функција без којпх се животињски свет не би могао замислити, а које бн нначе сами животињски организми морали вршити. Пз овог излази да, баш кад би и претиоставили могућност