Дело
300 Д Е Л 0 ме господин ухвати за руку, погледа ме некнм погледом од којега ме жмарци прођоше и упита: „Да ли и ви, госпођнце Ружо, да своју сестру из своје куће истерам, да бих се могао вама оженити?“ У првом тренутку, господине, дође ми да га загрлим -н да му кажем: „Ради што хоћеш, а ја те нећу напустити“, али ме обузе неки страх те само прошапутах: „Кад мама и отац мисле да је немогућно..Господнн ме Јоахим стиште за руку, чисто ме заболе:« „Госпођице Ружо, рече, моја би сестра сасвим пропала без мене, а ја бих био врло несрећан без вас!“ Срце ми се цепало на кончиће, али шта јеитребало да учнним? Тешко је бпло иротивити се родитељској вољи, а уз то сам била мало и горда. Ако му је, помислих, преча којекаква... од мене, онда нека му је; ја нисам које ко да доиустим да му тамо нека... буде преча од мене! Те, ма да су ме сузе гушиле, казах му: „Ја, господине Јоахиме као отац и мама... ако се растанете са сестром, онда пристајем... а ако не, онда не!“ Он ми пусти руку, поклони се, и пође, Ах! сећам се да је пред вратима застао, осврнуо се и, гледајућн у мене, изговорпо врло тнхо : „Госпођице Ружо!“ Да сам само слушала своје глупо срце, била бих му притрчала и викнула: „Неиди!“ Али сам се бојала и била врло увређена. Стојим дакле на сред собе и нпшта не говорим. Господин Јоахим шану још једном: „Госнођице Ружо!“ Ја ништа. У том гледам... а њега већ нема у собн. Тако смо се растали, и нисам га видела све до данас. — Морали сте много пропатити, по растанку са човеком којн је, како ми изгледа, био одиста срећан да има ваше срце? — Ех, драги госиодине! Што сам ја у своме животу пропатпла, то само један Бог зна! До душе ме Божје провиђење чува, пошла сам за човека имућна, мало туњава, право да говорпм, али честита и ваљана. Говорило се да сам добила красну партнју, и то је истина, али опет Бог шиље крстиће, шиље често! Ето и сад, молпм вас, ти Ужбањски сељаци, зар то ннје крст Господњи! 1Ј1уму секу ли секу, по ливадама пасу стоку, а зар је то у газдннству мала ствар кад коме нестане сена у пролеће... Очевидно злоупотреба! Међе постоје, а н планове сам донела да вам покажем... С иољског превео /!азар Р. Кнежевић (Наставиће се) •