Дело

306 Д Е Л 0 стаике о нрозиицима или ради заједнпчких договора. II данас се у многим напуштеним гробљима виде врло старп дубови (нпр. у Врбици, Премићима, Раћесима н др.), а у мањим селима, која немају своје цркве, нпр. у Видијењу, има на сред села на лепој главици „освјештани дуб“, око кога су поређане камене плоче за седење, а около је камени зид, који штити дуб од стоке. Судбина. У Куча се врло много верује у „судбину.“ Чим се некоме шта догодило, што је од већег значаја но њега нли његов род, одмах ће рећи: „Така му је судбина“ или „тако му је писано.“ Трудпо сам се, да сазнам, шта они управо разумеју под судбином, али ми нико ннје могао то баш одређено казати и већина би обично нрнбегавала простом објашњавању, да је судбина „од Бога“ или да је то „Божја воља.“ Народ пе уме дакако одређивати анстрактне појмове онако, како бисмо ми то желели. Али се према свему може рећи, да народ верује у нешто тајанствено и неодређено, што сматра руковаоцем свеколнког живота, а што ипак није Бог, него можда има свој извор у Богу. Овај фатализам, који је истина и старим Словенима био општи, ипак је у нашем народу без сумње, још појачан и утицајем Турака и Срба мухамеданаца.. Виле. Овда онда казивали су ми у Кучима, особито стари људи, да је Кучки Ком био од вајкада седиште вилино и да она тамо станује у једној иећини. Један старац на Биочу (од Вуксановнћа) уверавао ме је, да је видео рођеним очима, како летн по ваздуху н долеће ка пећини. Сваје, вели, зеленкаста, са белпм лицем и светлом косом, провидна и ваздушаста. Њу не види свако, него само онај, који је ноштује и у њу верује. Колнко је ово прастаро веровање из митологије словенске срасло са вером у хришћапскога Бога, види се но томе, што исти старци с тугом прекоревају дапашњи параштај, што не поштује Бога и не верује ни у внле нн у духове. Зато се, веле, Бог наљутио те внше н не нушта виле, да се ноказују људима, и са.мо онај који пма чисту душу и верује нстинито у Бога и у виле, може још видети вилу на Кому. Крсно нме.или слава појединих брастава. Овај јединственн срнски обичај држи се данас и у Куча већ друкчије иего што се држао до пре њихова ослобођења. Бато ћемо овде описати све, како се вршило по нравом, старом обичају. Да ли је нак овај обичај нореклом још нз многобожачких времена или је ноглавито хришћански, као што Ровннски иа неколико места