Дело

330 Д Е л 0 свега н ет потпупих и шест непотпуних државнпх школа. Пошто су тим ваконом многе школе укпнуте, то су на више места установљене место њих приватне. Пзменама и донунама законским од 10. маја 1902. установљено је осамнаест државнпх школа осам потпуних и десет неиотпунпх, само за мушку децу н једна потпуна за женску. Тим је изменама уједно и дата могућност, да се од једне средње школе, која би имала толнко паралелних одељења, да могу за себе чинити потпупу илн непотпупу школу, могу та одељења пздвојити у засебну школу. На основу тога законског члана, реални је одсек, који је био дотле сиојен са II београдском гимназијом, одвојен у засебну школу, реалку, која је данас уједно и једина реалка у целој Србији. Према томе данас постоје у Србији потпуне средње школе: у Београду четири (прва, друга н трећа гпмназија и реалка), у Зајечару, у Крагујевцу, у Нишу, у Пожаревцу и у Ужицу по једна, свега девет; непотнуне средње школе шесторазредне: у Ваљеву, у Врању, у Крушевцу, у Неготини, у Пироту, у Чачку н у Шапцу, свега седам; непотпуне четвороразредне: у Јагодини, у Лесковцу и у Смедереву, свега трн. Закопом иредвиђена средња школа (гимназија) за женску децу отворепа је с почетком 1905/6. школске годнне у Београду. Пошто ,је њезин илан за прва четира разреда нсти као п план внших женских школа, а тек од V разреда настаје диферепцовање, то је отворен одмах У разред, у којн су примљене ученице са свршеннм IV разредом више женске школе. Од приватнпх школа, посталнх после закона од 1898., остала је као нрнватна само једна, четвороразредна у Алексинцу, а нова је отворена такође само једна (1905.), ирнватна гимпазија професора Зделара у Београду, одмах са четири нижа разреда. Србија има, дакле, свега двадесетидве средње школе, 19 за мушку 1 за женску (више женске школе овде ннсу узете у обзир) п 2 п за мушку и за женску децу, 20 државнпх п 2 приватне, 9 нотпуних и 13 непотпупнх. Унутрашње је уређење средњих школа у Србпјп пролазило кроз разне мене, које су се често веома брзо јављале једна за другом. Утврђен наставнп план са одређеним бројем часова и распоређеннм граднвом на поједнне разреде пздат је први пут 29. јануара 1845 Дотле су разним законима п наредбама одређпвани само предметп по разредима (без броја часова) и број разреда, а пастава је била класна, т. ј. сваки је разред имао