Дело

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБИЈН 337 што /би могло служити унапређењу завода и усавршењу насталве,(чл“ 56.—93т). Као што се впди, на иашим средњим школама има мпого врсда' паставннка са различнтом спремом и са разлпчитим правплима и дужностима. Свакако је желети, да се све то изједда сви наставници имају исту спрему одн. формалну квалификацију, па и учитељи вештина, те према томе и иста права н дужностн. Но на то као да ћемо морати још дуго н дуго чекати, пошто то ни много напредније земље ннсу постнгле. Плате су добре, и кад би државне дажбине биле мање (на плату од 4200 дин. нзносе нешто више од једне седмине), биле би и врло добре, а овоме бп се могло доскочити додатком, који би се одређивао према скупоћн живљења у поједпнпм местима. Диреккорску би иак плату, као и учитељске, требало такође везати за године службе и не разликоватп их но класа.ма. Погрепшо је, што се у одређнвању часова није чннила никаква разлика, јер н. пр. пзмеђу 18 часова из предмета са задацима и 15 из предмета без задатака, огромна је разлика, а тако је иста н. пр. п ова разлика: 15 часова из предмета са задацима и разредно старешинство и 15 часова из предмета без задатака и без разреднога старепшнства. Рад, дакле, у нашпм школама није међу наставнике равномерно подељен. Предлагано је, да бп се те несугласице изгладиле, да се за разредно старешинство даје царочита паграда, као што се на пр. даје и пословођи. Бесумње би било боље, а могло би се и лакше извести, кад би се разредно старешинство урачунало у неколпко часова, па да разредне старешине имају мање часова од осталих наставника, који то нису. Фатална је, и може се рећп и противна закону, пракса, и ако се не протеже на све заводе, да директорн могу бити н без часова. Нагае је бојно поље настава, и дпректор, који је без часова, генерал је, којп бежи са бојнога поља. Директор без часова не врши своју прву дужност као нрви наставник и губи мерило за правнлпо упознавање и пресуђпвање и својих наставника и својпх ученика, осим тога лншава се једнога од најпоузданијих средстава п за самообразовање и за утицање на евоје ученике. — Установа је разреднога већа добра, али би јој требало одредити слободнији круг рада, као и професорскоме савету, а не да „решавају“ и таке ствари које друкче и ие могу решити, пошто су законом или правилима тачно одређене (као на пр. што с-у одлуке о прелажењу ученика у старији Дело, књ. 39. 22