Дело

342 Д Е Л 0 уз разне заводе, или где матерњи језик није један, па је потребна уверити се о уједиаченом знању наставнога језпка свих ученика којп у један завод улазе, — али у нас, где су и све иародне и све средње школе по готову без изузетка државне установе и пмају, чак и приватне, исто уређење и исте наставне планове, државн заиста не би било потребио, да сама себе контролује па тај начин, (т. ј. да преноси контролу једие установе и то само делимице на другу, када се већ не могу поправпти погрешке прве), и то у земљи, у којој је скроз и скроз одржан континуитет државне власти. Ту контролу треба пренети у народну школу, — и то није само једно питање средње школе по велико питање опште народне образованости, и ако ученик збиља не изнесе из ње онолико знања, колико се на пријемном испиту тражи, значи, да народна школа свој задатак није пзвршнла. Нижем је течајпом испиту задатак, да ученици без довољне спреме не пређу у впшц течај. Ннтп се течајнп испит полаже из српскога језика, из немачкога језика и математике у реалиој гимназији и у реалци, и из српскога, немачког н латинског језнка у класичној гимназији. Нз српекога је језика исппт пнсмен иусмен, из осталих предмета само усмен. Ученпк, који на течајном испиту добнје слабу оцену ма из једнога предмета, не пушта се на даљи испит и не може прећи у старпјп разред, а може IV разред поновитн (чл. 48 Закопа чл. 1—18 Правила о нпжем течајном испиту). Овај је испит у неколпко сличан некадашњему пруском Аћбсћ1из8ргићт§*-у, под чијим је утицајем но свој прилицп п постао. II ако су се у Пруској увернли о неподесности тога испита н 1901 га укинули, инак би овај наш.нижи течајни испит могао имати свога оправдања, кад би се на њему тражнла већа концентрација и једнога предмета и свпх прсдмета, те да се на њему покаже у колико је ученик умео да уједнни п нреглегно савлада оно знање што га је у току неколико година у одељцима стекао. Тпме бн најбоље н доказао своју способност за даље средње-школско школовање. Впшемје течајпом испиту нлп нсннту зрелости задатак, да се видн, колико је целокупнога усиеха имала настава код ученика у сведњој школн, и у колико су ученицн спремнн за изучавање наука у факултетима. Пспнт је усмен н нисмен, у гимназнјама: из српскога језика, из немачкога или