Дело

348 Д Е Л 0 тањем) + 14. Бројевп су овде већи (апсолутно) с тога, штосредње школе имају девет разреда (са 304 одн. 307 одн. 307 обавезнпх часова свега, заједно са вештпнама), за праву би их сразмеру требало, дакле, за једну деветину смањитп, што дабогме не мења ни у колнко односе, које ми хоћемо да прикажемо. Пз овога се може јасно извести главна мана средњпх школа наших: запостављање језиковно-литерарне наставе. Стога је и успех ове наставе слаб. Ученици не стичу потребно граматично-логично дисциплпновање духа, лакоћа се и окретност у усменом и писмепом приказивању мисли ностиже готово изузетно, а исто тако и удубљено познавање знаменитиЈИх књпжевнпх дела. Ретко који научи и који стран језик, и већина пх још и сад одлазн на унпверситет, а да се ннједним страним језиком не уме служити као што треба. Истнна, код нас се ту много и тражи. Четпри, и ако уврстпмо и старо-словенски, пет страних језика у гпмназији, а ппједном се не даје довољно маха п времена, јер они својом множнном само потискују један други. Мање бп н ту било бесумње више. Што се пак класпчних студија тиче. ту смо такође у пеком особеном положају: оне се уче у нас у исти мах п много мање и много више но што бн требало. Много мање, јер се уче ненотпуно, и само толико, да се осети сва горчнна оиоре љуске, а готово никако н пе дође до слатке језгре, много впше, јер се у нас учи латински језик у свим средњпм школама осим једне, чега нема ни у једној држави на свету. РасР је, дакле, наше средњошколске наставе: слабија језиковно-лптерарпа настава но другде, и, што је још много горе, више предмета (обавезнпх) у њој но другде. Реалнп су предмети простнји, очпгледин, немају толпко обиље факата, којп се не дају обићи, методн су им много савршепији, те се с тога могу и лакше и брже савладати, — алн се то у нас није узнмало у доволшој мери у обзир. Међутим то се светило н реалним предметима, — ако настава једппм својим делом, а нарочито кад .је то још н нретежнијн део, не тече правилно, то се не може неосетнтн у другом делу, н ја мислим, да међу нама пема ииједнога, којп би бпо ирпјатељ школнп и њезнна папретка, а не само прнјатељ једнога предмета са вером у свемоћ његову, п био задовољан нашом школом и њезиним резултатнма. Доказ је за то, што је у Професорском друштву стално на дневноме реду, од 'његова ностанка до данас, нретресање наставнпх планова.