Дело

356 Д Е Л 0 стенографије (једнога). Предмет је дабогме факултативан и у штељ има у сва трп вавода 17 напредњака и 35 почетника, све 52 ученпка Сталан је учитељ за стенографију постављен с иочетком 1905 годнне, дотле је тај предмет предавао хонорарни наставник. П1то се религијскога васпитања тиче, оно се одржава впше Љооматно пошто се религија у нае, што рекао Типа у већ помепутом чланку „безбрнжпо игнорује«. Молитва се чнта нре првога п после последњега часа сракога дана, релппуа се пред.,је „ д I

\'1 разреда (по пређашњим наставннм плановима само доЈ IV) али се њезин утицај ппмало не опажа. Појод.шп разреди одн. одељења пду у цркву у два до трн месеца Једанпут е мање разреда одн. одељења чешћо), а нричешћнвање 1шед Божпћ плп пред Ускрс нпје обавезно, нако школа оставља "Гто ИО једап дан слободан и учевици пду са наставш.цпма на причешће. Из пижих се разреда ирпчешћуЈе впше од шх вине а не показују да ништа при том чуствуЈу, из виших Једва трећина. дешава се пак, да нз читавога разреда^до зу Један пли двојица, док други, „остентатнвно пзостају, Ј у Београду, ау унутрашњости већ већи проценат приступа прпчешћу. _ На сваки начин да то стоји много и до дома, и из целокупнога се понашања наших ученика може много што-шта заГучптп о домаћем животу њпхову па и о нашнм домаћим прплпкама у опште. Наш је дом, уопште узевши више заштпт ттпг дене ио пријатељ школин, што се нарочпто видп на пр. пои Јправдању пзостанака ђачких, а то значн, да он још не схвата прави интерес дечји, пошто школа, која је ради Д « п постала, не може бити дечЈИ неприЈатељ. Односи су »змеђу паше школе и нашега дома отежани нарочито тпм, што већт део родитеља није прошао кроз средњу школу, доста велнкн пак пи кроз какву, те пм је веома тешко схватити цнљеве шкоIIIпе и поступати са децом сагласно са школским закоппма. Мећутпм можемо се тешити, пошто је прираштај школованих људи све то већи, да у овом погледу сваким даном мора бпти све боље. Па тим се тешнмо и у многим другим погледима. II кад добро уочимо, са каквнм се све пезгодама у младоЈ држави соетња школа има да бори, на да инак и краЈ све!а кривудања просечна линпја показује сталаи напредак, то наи даЈ најбоље јемство, да ће оиа каспиЈе, добиЈаЈућ ^ру Ј Ј ло-кави све вигпе номоћи, показивати таЈ стални напредак, то нчм даје најбоље јемство, да ће оиа касније, добнјајућп у дру штву П V држави све впше помоћн, Показивати твј стални наиредак са мање кривудања и са већом убрзаношћу. Она мора умети себи сама створнти своје најбоље иомагаче п заштитш . 1Бепа је пада, као и нада целога народа, у онпма, коЈе испод својпх крила испушта.