Дело

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА Положај у Угарској: почетак криае; граФ Апоњи и барон Фејервари; Апољиев тајни меморандум; мађарски захтеви; инцидент на дворскоме балу у Петти: итд. Опнгге нраво гласа. ТешкоКе мађарске политике; Калај до Београда н Кала.ј носле Београда. Данашња криза датира од јесепл 1902. Тада су пред парламепте угарски и аустријски били иоднесени загсонскн предлози о повећању годишњег контингента регрута за редовну или „заједничку“ аустроугарску војску. Целокупно предложено повећањ'.л износило је 21900 људи за обе земље, тако да се годишњи контпнгенат повећавао од 103.100 па 125.000 људи. Од х889 годнне ни.је било никаквпх новећавања п од тога доба се број нрекобројннх регрута — тј. људи способних за војну службу, али за које није било места међу 103.100 регрута уппсаних н одобрених законом — нодигао на 70.000 нли 80.000 људн годишње. Угарска даје нриближно 44% од целокугшог годишњег контингента. Њен део предложеног повећања био је дакле нешто мањи од 10.000 људи. Странка незавнсности у угарском нарламенту, међутим, успротивила се иовећању п отпочела је, у новембру 1902) оиструкцију. У псто доба она је н у самој земљи организовала борбу против законског предлога о регрутима, и тражнла је да се не одобрава никакво ноВећавање љ>уди за „заједннчку“ — т. ј. аустроугарску — војску, догод војне власти (краљ) не допусте да се на један пунији начин и у војним стварнма представи уставан ноложај Угарске, као .једне независне и суверене државе, која стоји на нодлозп нотпуне једпакости с Аустријом. Овај захтев нпје био пи мало неразуман. Крајем 1902 године, странка пезависности је већ била забележила је-