Дело

Д Е Л 0 '5 б 8 с њеном мајком, сећање на старе емоције које се успаваше од почетка његове љубави, можда је задрхтало кад осети буђење. Буђење? Да! Је ли то? Та га мисао освести. Осетио се будним после толико година сна. Да је волео малу и не знајући за то, осетио би покрај ње потпуно подмлађивање свега бића свога, које чини човека другим чим плане у њему нламен нове страсти. Не, ово је дете само подстакло стару ватру! II он даде израза томе сазнању овим умирујућим софизмом: Човек воли само једанпут! Често сусрет каквога другога бића може да узбуди срце, јер свак одбија или иривлачи свакога, Пз тих утицаја рађају се пријатељство, прохтеви, жеља да имамо кога, топле и пролазне страсти, али не и права љубав. Да она постоји, та љубав, два бића ваља да су толико рођена једно за друго, да су спојена са толико тачака, са толико једнаких склоности, са таком сродношћу тела, духа, карактера, да се осећају спојена са толпко разнородних ствари, да то чпни сноп привлачности. Што волнмо, то, у ствари, није Г-ђа X... или Г. ГА... већ жена или човек, безимено створење, које је створила Нрирода, та велика женка, са органима, обликом, срцем, духом, једну врсту општега бића које као магнет привлачи наше органе, наше очи, наше усне, наше срце, нашу мисао, све паше чулне и духовне прохтеве. Ми волимо тип, то јест скуп, у само једноме лицу, свих људских особина које су нам посепце привлачне на другима. За њега је графица Гијероа била тај тпп, и трајање њихове везе, која га још нпје замарала, то му је очевидно доказивала. Дакле, Анета толико личи на своју матер, кад је била млада, да би се око могло преварити, те није ништа чудно што се његово људско срце тиме мало изненадило, али не и занело. Он је обожавао једну жену! Та роди другу, готово исту. Он, заиста, није могао да се одупре а да не пренесе и на другу мали срдачан остатак топле љубавп коју је имао према првој. У томе није било ничега рђавог; ту није било никакве опасности. Његов ноглед и његово сећање су се само обмањивали тим спољашњим ускрснућем; али се његов инстинкат није варао, јер он не осетп према младој девојци ни најмањег знака љубави. Међутим графица му је пребацивала што је суревњнв на маркиза. Је ли то била истина? Он опет строго испита своју савест и увиде да је за цело био мало љубоморан. Али најзад,