Дело

ЕДУАРД ХАРТМАН 379 Ј које прати несвесне преставе у несвесној духовној функији, ниј е самог себе свесно, у несвесној духовној функцији субјект свести и објект свести падају уједно. Ова друга особина несвесне духовне функције стоји у непосредној вези са првом и проистпче из ње, јер где је непосредно схватање мисленог садржаја једне дате представе могуће а да се ова не мора дискурзивно разлагати у своје саставне делове, где дакле знање, које прати преставе није продукт уноређивања овпх последњих, .ту неће постојати ни удвојеност његова, ту неће посто.јати ни одвајање субјекта од објекта, таква духовна радња биће дакле апсолутно несвесна. Ми дакле логичну могућност несвесне духовне функцпје можемо, вели Хартман, потпуно да схватимо, једино што прп томе остаје несхватљиво то је сам начин па који бнва то непосредно себе несвесно знање несвесне духовне функције: немогући позитивно схватити само унутрашње позитивно бнће његово, мн га обележавамо негативним изразом несвесно (ипћемшзвћ), хотећи тиме да кажемо да оно није свесно. Међу тим, ако се хоће несвесна и свесна духовна функција да унореде према своме савршенству, онда је несвесна духовна функцнја несумњиво савргаенија и у том смислу могла би се она назвати у ствари много тачније надсвесном (ићегћемчгзв!). Према самом бићу своме несвесна духовна функција може бити предикат само универзалног апсолутног духа Божијег, пошто сваки инднвндуални дух мора нужпим начином битп свесан. Подвојеност субјекта п објекта у свесном духу одговара подвојености саме свести као нечега унутрашњег и спољнег света ван нас као нечега што није она, или, друкчије речено, егзнстенција свесног духа претпоставља егзистенцију нечега што је ван тога свесног духа; свесне преставе, да би биле објект за субјект свести, морају бити у свести проузроковане нечим што је ван свести, укратко свест мора бити чулног карактера. Апсолутни универзални дух Божијп нема ннчега ван себе, преставе које он у себе има, нису продукт ннчега што би било ван њега, већ су његов сопствени продукт, према томе нн одвојеност субјекта и објекта у духу Божијем није могућа, Божански дух мора према томе нужним пачином бити несвесан. Пошто је тако утврдио егзнстенцију уннверзалног несвесног духа, Хартман прелазп на ближу одредбу његовпх основннх садржајних атрибута. У одредби овпх основних атрибута