Дело

II ако се Маћедонско иитање појавило као најмлађи изданак Турског питања, према свему судећи, од његовог решсња зависиће не само опстанак турског царства на Балкану него и даљи развој целокупног Балканског питања т. ј. опстанак и самосталан култрни и политички развитак, на првом месту српскога и бугарског народа. До скора се мислило да је Цариград опа најважнија тачка, са коЈе ће европски освајачи господарити целим Балканским полуострвом. „Цариград Русији никад не сме припасти!“ узвикпуоје Наполеон још 1807. „Одатле се влада светом.“ Данас је међутим сасвпм другојачије: тежиште турскога питања је препето у Маћедонију, у Солун. За Солун се данас води борба између слободних балканских држава, за освојење Солупа аустријски ђенералштаб прави данас већ јавно војнпчке иланове. гЗбог њега, а преко њега због целе Маћедоније и европске Турске, европска дипломација тежи да што дуже одржи 81 а I и 8 сјио на Балкану, и ако он очигледно води у пропаст неколико милиуна хришћанског живља у овим земљама. Цела источна аустијска иолитика уирављена је данас више и жешће него икада у овоме правцу. Та једииа велика европска сила без колонија на другим контпнентима ради систематски, свим силама, без икаквих обзира, да од Балкана направи себи једну врло блиску, пространу колонију, а од балканских народа својс колонијалне робове. Она је то једним делом, у Босии и Херцеговини, постигла. Благодарећи династичкој и верској заслепљевости и сепаратизму она већ неколико деценија баца своје удице не само у крајевима који су под привидном владавином босФорскога „болесног човека“, него — што је најгоре и најкобније — и у државице слободиих балканских народа. Њен * » беспримерни последњи напад на Србијину с*а м о с та л н о с т, њенн захтеви, иостављенн том приликом иисмено и усмено, њена очигледна тежња, да се у балканским државама културни ниво само спушта, све то јасно показује њене смерове и њен крајњи циљ. Али пе треба се варати, није на Балкану с оваким тенденцијама само аустријска политика. Цела Европа а на првом месту релативно најкултурннје и најразвијевије све европске капиталистичке државе имају за циљ: да цело Балканско нолуострво одржавају стално, и падаље, према себи у оној зависности, у каквој се цалази село према вароши, у којој се налази Индија нрема Енглеској илн боље, роб према страном господару. Оно што је Турску довело данас дотле, л.а она као држава постоји само због ннтереса европскога капитализма, прети свом својом оштрином и хрншћанским балканским народима, на првом месту Србнма. Што се она није могла самостално