Дело

113 ЗЕМЉЕ ИЛЛЧЛ О — Мислнм, ја. Сједи! Хоћеш лп што пит? Келнеру, дај још једну чашу! Здраз си! Ја ето кренуо и сам пут Сарајева, а отоле хесапим тамо до вашег Сокоца, да се виђу с побратимом Крстом још једном за живота, и да се халалимо. Ја, знаш, пртљам овпјех дана пут Анадолије, па Бог зна виђет’ ли се нкад више својнјем очпма... — Шта? Пртљаш?... Богме јес\ прнјатељу! Не море се впше дзјандисат’. Па се љевше мицат’ и.з овог џехенема свијетла образа и здравпјех леђа, но трунут' к’о везан во за празнкјем јаслима у ђубрету. Свршио сам све што сам им’о за сеобу, и садекана ми је још само остало да се поздравим с побром Крстом. А и ужелно сам га се внше но да ми је рођени буразер. Ево трећа година да се ннјесмо виђали. Он нам се, брате, одметну у ту вашу Босну, па к’о да у море утону. II билај ми га је жалије оставнт' но пола Босне н Херцеговине. Но, бога ти, какоЈ’ он? Све се бојим да се тамо у близини. тога жуђелског Сарајева не пошваби. Шта ради? Како живи? Јесте ли још у љубави?... Ја како, брате! Оп је здраво, живи доста липо, а добро може Бог дат’. Проминио се, валај, није ништа, вего ј’ они исти стари Крсто како га знаш. Но ми се чини е ти ниси они стари Мујо ... — Како то?... — Да с’ они први Мујага, не биурвав'о свој мал н луке и чптлуке што су т' их стари кроз пет стотин’ година стицали н ћордом бранилн, нити сад биж'о с главом по свиту а дидовнну устушо и брез пушке и брез ножа Швабу и његовим ирирепцнма. Чини мн се, да си заборавио како смо с' оде године кад си додио код Крста заклињали један другоме: да прије сви изгинемо на овом камену, по га упуштнмо душманима да по њему вршљају... Мују бн мучно. Подави брке у уста, стаде их чупкати н грнсти зубима, и забечи се у асуру. Оћута — оћута, па ће: — Немој, болаи, Јосо. тако! Вјерајбог, ја сам они исти; и. ђе-гођ си ме оставио, ту ћеш м’ и наћ’ вазде н у сваки декик. Но ми не море друга бит’. К’о кад хоће да ме млатне такспрат по чутури, лањске ми године за хефту дана умрије н рахметли бабо, Омер, и мајка, Јемнна — једно за другијем. Остадох сам са сестром. Поткопаше ми се ове швапске погапп н њихови лнжисахани, н упропастих се, бива, гопећн се с њима и хрва-