Дело

X Р 0 Н И К А 135 Само кад човек има тако узор жену, све је опда добро. Али, где је опа? Лене је стварн могао видети, кад је кроз тапет на вратима погледао. Разочарање најстрашппје! Настају резони старе песимистичке философије: живот је лаж; већа само од друге лажн, А Си-Чун је лаж над лажима! Нема нпчега: ни среће, ни правде, нн врлине, пи казне, ни злочина. Пма само бола, бола... „Колпко среће дугујем вама, моје отвореие очи! А колико несреће вама, моје отворене очи!“ Одједном се Чанг-у расветлп ум. Кад је причао Ли-Кјангу о леку варварског лечпика, овај га је убеђнвао да су то мађије, помоћу којнх се нзазивају чудовишта. Ето како је имао право мудрн Ли-Кјанг. Све, дакле, што је видео ннје истина; то су само привиђења. Он понова жели слепило, једпну срећну истпну. Изручује остатак лека у очи и диван бол уништи све мађије и врати Чанг-Иа у стање среће п задовољства и он ностаде једнак Боговима. Овај драмски чин има ту заннмљиву страну што вас уводи у средину нову и непознату. Лакрдијања из Микада већ су анахронизам, јер су Европи отворене очи за оцену вредности Далекога Истока. II Кинаи Јапан данас добијају тачнпју оцену. С тога је и с интересовањем дочекана ствар Клемансоа, човека озбиљна и даровита. Да би се могла примити онолпка наивност и слеиа вера, која карактерише протагонпсту, потребно је било изабратп средину иеиознату, фанатнаовану и мистичну. Тиме она теза, да је човек задовољан само кад је у пријатној заблуди, добија нов облик п шарене боје, иренесена у срећну земљу Спна Неба. Поезија, заносна поезија, трептн под нарочитим акцентом, који обележава драж п осећај раскошнога Пстока. Срећна фраза, сочна, једра, иуна духа и пзраза, праћена музичким ритмом, водп у царство наивне, племетите, осећајне душе и у односе строге церемоније н конвенције. Писац је очигледно упознат са многнм странама овога мало познатог живота. Само долазп под јаку сумњу онако на-