Дело

8 Д Е Л о рице, кад си свој пуни чанак пребрнуо и своју кућу нскоп'о те’ сн спао на те гране да се потуцаш од немила до недрага?! Алн право кажеш: што је било било; што протече, не новратп се. По, збиља, кад мпслпш са срећом цут Стамбола?... — Одмаха; све сам скунаторио што мп треба. Једнно још имам да се халалим с иобратимом Крстом — иа оставај збогом земљо Херцегова!... — Да-бог-да тн био срећан пут н да- ливше нрођеш по с’ и надаш!... И теб' останак! II, дај Боже, да се јопета у добром здравл>у н бољем рахатлуку у слободној својој бабовини нађемо н видпмо!... Но што то више не звоне, да се креће?... А сад де да пскапимо још поједну за сретна пута н сретна останка! здрав си!... . — Бог ти дао и живот и здравље!... Још Мујо и Јосо не цвркнулн у дно својих чаша, а дотрча једно Туре, приђе усплахирено Мују, н нришапта му нешто на ухо. Мујо преблијеђе, као да у њему неста и потоње каии крвп; зажмирка очима; зарузи; шкрипну зубима; јекну, п као луд, скочи и појури вратнма. На њима позастаде, окрену се Јосу, и, јецајући, промуца: — Збогом Јосо! Тамо ми се пе иде. Поздрави нобратима, и кажи му да ћемо се тек на оиом св.ијету виђетМ Мјесто у Анадол, мој ће мухаџерлук бпт јали у Зеиици јали на вјешалима. Збогом!... Јосо се још не мога алавертити: шта то би одједном, а Муја нестаде из чекаонпце као да се никад у њој ни појављнвао ннје. Звонце зазвеча; кондуктер изређа станице до Сарајева; путници новрвјеше на перон, а међу њпма и Јосо, и не слутећи шта ће се све с чудним побратимом његовога кума и комшије тих дана десити. Жељезњ:ца звизну, п с пуктањем и праском однесе у својој утроби стотинама душа и с Јосом заједно; а у исто вријеме преко њене шипе у највећем галопу на свом још не продатом хату, једином му преосталом добру, пролеће Мујо пут Бележи к својој кући. Мујова сестра Дудија, једнница и мезимица, бјеше стасала на бијес ђевојка, и бејаше на гласу као она. А п бјеше врсна — кукала јој јатка! Висока као копље, једра као дуња, прикладна као икона, здрава као шљг ч, хптра као срна, чила као