Дело

ДВЛДЕСЕТ Г0Д1ША НОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 179 првом реду за свој опстанак народни бринемо. II зато, радп небратског и управ ненријатељског поступања Хрвата п с ову и с ону страну Велебпта, а обзиром па данашње држање наше владе у овој ноловпнн наше државе, која се показује вољна да равноправност свију пародности изведе, ми тежње за сједињењем пећемо подупирати, пего их најодлучпије одбијати. Уз начелно становиште, с кога сједпњење одбијамо, пазитп имамо на наше стање у покрајнни с једне, а с друге и на жалосшг државни положај Хрватске и Славоније. Кад би се све ове околности нзмијениле п боље прилике наступиле, онда бисмо тек могли заузети у том пнтању друго становиште. Нашијем полнтичкијем и књижевнијем чланцима расправљаћемо опширније истакнуто питање, претресаћемо и све друге случајне предмете, који се на ово односили буду. Биће пак задатак нашег листа, да се стара за народнн развитак Срба у Хрватској и Славоннји, као и у Далмацији, како би поспјешније радили око обезбјеђења будућности сриског живља у свијем покрајпнама. „Уза своју нећемо и не смијемо заборавитн славенску браћу, у чијој спазн и ми своју црнимо. Дужност ће бити наша, да се обазиремо на развитак однашаја у славенском свијету, да највећим саучешћем пратимо сваки важни догађај у Славенству. По државном нашем положају, стојећи у тијесној свези са Словенима у Аустро-Угарској монархији, и дијелећи с њима исту судбину и у добру и у злу, ми ћемо подупирати онај политнчки правац, који славенскијем иптереспма најбоље одговарати буде и који ће најбоље ујамчнти нравице славепскпјех народа. Г1о самој важности српскога народа на славенском југу, као и по крвној свези, пазићемо на догађаје у српскијем земљама, да и нашијем гласом помогнемо народном наиретку. „Зато и судбипа оближњијех запосједнутијех земаља дубоко пам у срцу лежи. Најближа браћа, и живећи у непрекидном опћењу, дужност пам је, да нашу пажњу обратимо на народ у Босни п Херцеговини, да нашијем листом помажемо да се благостање душевно и стварпо у њима подигпе. Још нам внше на срцу има бпти њнхово народно биће, што је са њиховијем и наше скопчано, и но томе н ми морамо настојати, да се свијет и оног српског парода — стољетнијем зулумима притиснута. али ипак сачувана у обичају, језику п народном осјећању 12*