Дело

ГШСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 203 ли је уарок овај нашао, пошто се онн не жене док не нађу узрока, док га не кажу оној коју Ие да уцвеле и толнко понизе. „Ако им муж не нодели на равпе части румену јабуку, њпма је криво. Код две жепе, изићи ће петком без чисте промене; четирп срца (ако четнри жене има) а њему не припада ппједно“. Ово су ми понављали хареми с дана у дан, а гле данас шта чух, шта видех! — Кшреф-ханум, кузум, ако тн ннје добро изпђи. — Фатма-ханум, ђозум, сад ми је добро. Старпја млађој јагње, млађа старијој око моје!! ■Отац више не плаче, па нн браћа, само су тужни, с леие невесте ока не скидају; а она час-по па опет заплаче, мајка ннкако не ћути, она надувена ханума. Пошто отпеваше једну љубавну песму, свпрачпце иочеше тпхо н тако сетно Растанак. Како је жалосна ова мелодија! колнко је тужна та песма! Сад свп плачу пе плачу, по јецају... Растанак. Растаје се кћн с родптељима, с браћом н сестрама; она пм захваљује на нези и љубавн, и казује им свој бол; они јој праштају и благосиљају је говорећи јој о својој тузи. Мусломанп, што не носе црнине за умрлим, што се кнте цвећем за четрдесет дана, јер верују у живот с оне стране гроба, и држе да је овај растанак нривремен, — зашто плачу кад кћер удају? Може бити: умрла, сврпшла са свачпм што у жнвоту човека сналазп; удаје се, улазп у нов живот земаљскп; гледају стазу којом полази: с почетка је посута цвећем, а даље ие виде, па се боје да ппје обрасла у трње; а да по трњу газп она која је ио ружама ишла... За то плачу. II на.јзад, сврпш се тужна песма Растанак; уђе једна једра Дрнкпња, млада, лпца као виксована цнпела, у црвеној антернјн, с црвенпм газом преко кудраве црне косе; широке ноздрве њена шопава носа ншре се н лако дрхте као у ждребице, кад хоће да зафрче, сузе јој се котрљају нпз лнце, а она пружа невестп црном краљуштавом руком мали, с филигран радом послужавник, на коме је рахат-локум и вода: да послужује. Невеста иослужп само родитеље, остале та цриа робиња. Улетеше чочекиње, две младе и лепе Циганке, у црвенпм антернјама, босе, расплетене, много накићене, намприсане, мпого, мирисом од јасмина, п узеше телом као змије шареие! а очима само возе од оца до спна, од спнова до оца, и каткад се на њих нежпо осмехну, уздахну пм гласпо: онп, сва тројнца, озбиљни,