Дело

0 МИНИЈАТУРАМА МИРОСЛ АВЉЕВОГ ЈЕВАНЂЕЉА / I Једна веома важна грана наше старе уметности јесте минијатурно сликарство, не само због уметничке вредности, која се често налазп и у оно мало познатнх му споменпка код нас, него ирвенствено зато: што би се, мислнм, на основу љих ]ош понајбоље моглп ностићи тачни закључцп о ноложају и правцима некадашње срнске уметности. У тим спомепицима, заслужнпм свестраног проучаваља, поред тога што су заступљенп свп утицаји, који су се и па живопису и архитектури нашој очитовалп, крију се п другн, сопствени елемеити. Г1релиставајући српске илуминиране рукописе, осети се па први поглед, да њихови нпнцијали и минијатуре садрже нешто, чега у великом живопису нема. У њима је уметник био већма удаљен од утврђених узора и самом себп остављен, тј. иружано му је внше прилике и могућностн, да онде, где би тренутно престао стајати под туђим утицајима, унесе што-шта лично свога или од онога, што се њему допало и чему је, као човек п уметник, нривржен био. Он се у таквим приликама управо отимао н личио на човека, којп се упиње да одагна извесне мисли што га упорно салетају; али његова недовољна отпорна снага, с једне, и неодољивост укорењених традиција, с друге стране, учнниле су да он из те занимљиве борбе никад нпје изилазпо као коначан победилац. Па ипак је и сама та тежња за ослобођењем од страних узора била довољна, да ваепостави извесну разлику нзмеђу њих и српских минп.јатура —