Дело

0 М1ШИЈАТУРАМА ■209 •разлику која је, паравно, вшие д^ховна пего материјалпа. Могли су српскнм илуминатором облађпватп, бпло утицаји романског, било нсточњачко-византпјског стнла, прп свем том је у његовнм мннпјатурама, ма колико да су по спољној форми романске или псточњачко-визаптпјске, преостајао домаћи, срнскн дух. Једино се на тај начнн да разумети она сродност нзмеђу српских и осталих словенских минијатура, коју је Т. Буслајев,1 нрпказујућп први део Стасовљеве збпрке ,,Б’ огпетеп! *1ауе е! 01лепћа1 е1с.“, овако описао: „Од орнамената, што су у овпх 40 таблпца изложени, мпого што-шта нзгледа нам већ из рускнх рукописа веома познато, али је множнпа савршено нова н задивЈвује оригиналношћу. ГГа нпак је све то, у исто време, тако прнсно срцу н уобразиљи нашој, да се јавља као нешто што се дуго изгледало, очекнвало п чему се надало — исто као кад би сад пред нас изнебуха бануо непознат човек, о којем смо се дотле много наслушалн и који нам, крај све особености фигуре своје, а због рођачких црта и сличности с давно знаном н пријатељском породицом, за тили час нробуди симпатпје.“ Другом приликом'2 тврдн Бусла.јев, да је југословенскп утицај на руску орнаментацију 12 и 13 века био врло осетан и да се већ тада на поједпним иницијалима Јурјевског (1120—1128 године) и Добриловог јеванђеља (1164) опажају елементн романскога стила, у које руски научник ставља извесне иреплете од звериња и нтица, грифова н змајева, који (преплети) по катшто истичу у змијску главу или животпњску губицу. Кад се уз.ме на ум, да у ово доба падају почетци наше књижевне радње н да су сриске књиге тек доцније, у 14 и 15 в., одношене у Русију, онда прво тврђење Буслајева не би могло за нас да важи; алн је необично занимљив факат, да је романскп стил још у 12 в. утпцао на руско мннпјатурно сликарство. Псти је случај и са нама, само с том разлпком, шго је романскп стил продро код Руса преко Новгорода, који већ тада трговаше са Бападом, а код нас преко Далмације. Та је ор:олност допринела да сличпост, која је већ а рпоп могла ио духу постојати између наших п рускпх мннпјатура, буде појачана н с формалне стране, тј. да руске миннјатуре 12 в. постану сасвим налик на српске • 1 Журнал мннисгарства народног просвсшћен.а. С.Т16. 1884, св. за мај, стр. 56. 2 У члапку: Ше ОгпашепИк т с1еп б1ау1*сћ-гиб81*сћеп НапЖсћпПеи <Јев XI—XIV Јаћгћ. Јагпћев Архпв IV. стр. 291. Дело, књ. 41. 14