Дело

»ш 0 МИННЈАТУАМА разлику која је, наравно, више д^овна пего материјална. Могли су српским илуминатором облђивати, бпло утицаји романског, било псточњачко-византијск' стила, при свем том је у његовпм минијатурама, ма колш да су по спољној форми романске или источњачко-визаптп/.ке, преостајао домаћи, српски дух. Једино се на тај начи да разумети она сродност између српских н осталих словенс. х минијатура, коју је Т. Буслајев,1 прпказујући први део Стзовљеве збпрке ,,Б' огпешеп! *1а\те е! ои0ћ1а1 е1с.м, овако описа: „Од орнамената, што су у овнх 40 таблпца изложени, многопто-шта изгледа нам већ из рускнх рукописа веома познато, ап је множина савршено нова п задивљује оригиналношћу. Па пак је све то, у исто време, тако прпсно срцу и уобразиљи шпој, да се јавља као нешто што се дуго изгледало, очекнвао н чему се надало — исто као кад би сад пред нас изнебуха ануо непознат човек, о којем смо се дотле много наслушали п оји нам, крај све особености фигуре своје, а због рођачких цра и сличности с давно знаном и пријатељском породицом, за тип час пробуди симпатије.“ Другом приликом- тврди БуслајеЕ да је југословенскп утицај на руску орнаментацију 12 и 13века бно врло осетан и да се већ тада на појединпм иницијаима Јурјевског (1120—1128 године) и Добриловог јеванђеља 1104) опажају елементи романскога стила, у које руски нучинк ставља извесне преплете од звериња и нтица, грифоа и змајева, који (преплети) по катшто истпчу у змијску главу ли животпњску губицу. Кад се узме на ум, да у ово доба падју ночетци наше књижевне радње н да су српске књиге тек оцније, у 14 п 15 в., одно* шене у Русију, онда ирво тврђеје Буслајева не бп могло за нас да важи; алн је необично занмљив факат, да је ром.пн стил још у 12 в. утицао на руско лнијатурно слнкарсг: је случај н са нама, саг продро код г Западом, да слич тком, што је ромлњ"' • већ тада тр ОКОЛ1НН'Г оду. ничкнм.