Дело

•210 Д К Л 0 истога времена, а да су ирн том иотпуно независпо једне од других еирављане. Пстоветност утнцаја кадра је да зблнжи п две, д,ухом н ндејама супротне, уметностп; а када су оне прожете заједничкнм уверењем и јављају се као плод подударннх назора о богу н свету, онда им се сличиост удвостррчава у оној сразмерн. у којој две еестре наликују једна на другу. На тај се начип једино, по мом мншљењу, да обЈасннти онолпка сродност нзмеђу нашпх п руских минијатура 12 в., којаје 1»услајева задпвнла п која означава један важан појап у псторији словенских споменика те врсте. II / ф Орнаментални украс чувенога Мирослављевог јеванђеља које је, као ускршње уздарје, пок. краљ Александар донео 1.890 из Хнландара н дао га у Бечу помоћу фототиппје умножитп, бно је н раније делимично познат ученом свету. Неколикп су пницнјалн ренродукованп. на основу фотографских снимака, још у делу В. Гтасова „Словенски н источни орнаменат“, на л. Х1\' и Х\'. Буслајеву је тада одмах пало у очн, како српски орнаментатор вешто делн звериње п тпце по родовима; зна да их, као н људска облнчја, тачно ставн у покрет; како брижљиво отаљава п најмање појединости својих минијатура и како, на послетку, располаже с утанчанпм чуством боја и згодно пх прпмењује. Буслајев је у свему овом открио утицај Запада, не унуштајућп се у његово опширније разлагање. То је исто констатовао петнаест година доцнпје и Кондаков.3 Прво што га је у овом српском днвот-јеванђељу (Ргас)исо<1ех) из 12 в. изненадило, јесу велике размере почетних, пнпцпјалнпх слова, која ио каткад варпрају измнђу 14 — 18 см. дужнне,4 као што су готово увек слова Р и В (на пр. оно друго В на фолију 145). У византијскпм нлуминнраним рукописпма тако крупних почетних слова нема, док се у западнпм, парочпто у онима карловнншке епохе, често јављају. Затим пх налазимо п у неким 3 Архпв XXI (1899), стр. 302—309. 4 Размера самога рукоппса пзпосп 41 X 28 см. 40 страпа спим.вепо је у флкспмплп оригппалпе велпчине, осталпх 320 у величипи за половпну умањепој. В. п чланчпћ Т. Маретпћа у „Брапковом Колу“ за 1898, бр. 12, стр. 378—379.