Дело

21 (> Д К .1 (> ти западпи утицајн. којима ј<* Далмација калауапла, престдли да дејствују. С осинвањем маиастира Хилаидара на Атосу, 1'од. 119к/п српскн је духовнн жнвот ирнмакнут другом центру. Светогорскн манастири беху тада у велико расадннцн оне умстностн, која је преко Царнграда приспела тамо с Пстока и у тишинн се горској напојила на врелу увек свежих старохришНанских предања. Алн срнска уметност нн пооле наведеног датума није одмах пресвукла дотадашње руво. Оснивањем Хиландара је ' учињен свакако један замашан корак у иравцу еманципације од Аапада, алн до њенога дословнога постигнућа морадоше два чнтава столећа прохујати и многи се догађаји у њену корнст одиграти. Тек концем 14 в. постаде >>шлаидар за српску уметност оно, што је у 16 в. бпо Ватпкон талијанској. 13езе српскога двора и цркве са Атосом бише настављене н у 15 в.. нарочито под владом просвећеног ктитора Каленића и Манасије, деспота Стевана Високог. Као нрпродна последпца оваквога развоја ствари, издвајају се у старој српској уметностп две, у главном јасно одељене, епохе: епоха Немањићског доба, са. 1151—1380, и Лазаревог, покосовског времена, са. 1380—1459. Док су у првој утпцајн романскога стила превагнули, дотле се друга развија под непосредном егидом светогорске, односно источњачко-византијске уметностп. II једна н друга имају своје представнпке како на пољу архитектуре, тако н у области црквенога живониса и минијатурног сликарства. Студеннца и Мирослављево јеванђеље, Манаснја п српски псалтпр у Минхену, .јесу најдоследнијп обрасци та два нравца у старој српској уметности. У недавно објављеном, за нас Србе значајном, делу о минијатурама српскога псалтира (нешто пре 1433 г.), који се данас чува у минхенској библиотецп, вели изрично његов учени испнтпвач, Стжиговски: да се већих противности не да ни замислити, него што су Мирослављево јеванђеље и тај српски псалтир.11 Од утицаја романске орнаментике, под којима су иницајали првога постали, нема ви трага у минијатурама другога. То је најбољи доказ, да је овај другн сноменик српског мпнијатурства творен негде далеко од Далмације или Мађарске, на сву прилику у св. Горп. С нашнм је јеванђељем обратпо. Оно је 11 Цпт. дело, стр. 119.