Дело

ВАОПИТАЧКВЕ ЗАБЕЛЕШКК 225 ]\тавобоља н иесаипца, слаб желудац п одсуство ирохтева за јело, били су обични гости њихове куће, а малокрвност и бледило, чамотиња и мрзовоља стални им пратпоци. Као да су се иарочпто тражили, тако су обадвоје, и ГаздаСлавко н Госпођа-Ленка, ужаспо страховалп од промаје. Стога су свој стан врло, врло ретко ироветравали, те су вечито живелн у нечисту ваздуху. А већ се само по себи разуме, да им је спаваћа соба била најтескобнпја у целој кући, те п ипаче оа најмање ваздуха, а намештена, у којој се пнје живело, најпространпја, са највише ваздуха. • II у томе су се Газда-Славко и Госпођа-Ленка слагали, као да су били брат н сестра, што су обоје имали одвратност према иоле јачим телесним нанрезањима. Стога су се њих двоје скоро плашили од ма каквнх излета, од излазака у слободну прнроду, у шуму, на брег, у свежину. Ни с водом ппсу нн једно од њих двоје били добри нријатељи, а особито не са хладном водом, те су се и куиалн ваљада не више од једанн.ут, или двапут у години дана. Такви су вам били Газда-Славко и Госиођа-Ленка. II онда ннкакво чудо, што нм је прво троје деце угинуло наскоро по рођењу. Напротив је право чудо, како им је остало живо и ово последње дете, овај Аца — једно кмекавче од три литре меса, као какво недоношче. Да им .је Аца био сва утеха и велика радост, то се већ може мпслити. Стога су га н гледали, што 'но кажу, као мало воде на длану — разуме се, на свој начин: да на њ не падне сунчев зрак, да га не дохвати ни најмања промаја, да буде увек завијен п утопљен. Алијето био терет, права мука, чувати малога Ацу: увек дречљива, увек слабуњава, претерано осетљива и раздражљива — нервозна, још од првога дана живота. Свакога су месеца бежале снроте служавке од ове напасти од детета. А већ како је бпло Госпођа-Ленки, то само оназна... А, управо, н не зна, јер мајчина љубав нема нп мере ни гранпца. Мати нити мисли ни осећа као други свет, где се тнче њена детета. Мали је Аца, пре свега, био лакосан као зец. Најобпчнпји шум или лупа њега би будило, управо трзало нз сиа, при чем бн заврискао као да га боду. Често би се и сам од себе трзао иза сна са писком, при чем би се заценуо п сав иомодрео у лицу, да га је страхота било видети, и чинило се, као да се Дело, кн>. 41. 15