Дело

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАВЕЛЕШКЕ 227 враџбине: да му се метне под главу трава страшннк (се(егасћ оШс1пагит) и да се на њој накади дете увече; да се чува од очију, а од сваког посетиоца да се марљиво узме какав кончић од одела, пли која влас косе, на чем ће се такође дете накаднти нре спавања; да се више колевке пободе у патос црнокораст нож, или чак и да се он метне детету под главу; да се детету даје теј од девет међудневичких трава иротив впје и злих духова, или да се у пепелу на огњишту притисне на девет места крстатим дном пеке старе шољице, и из сваког отиска да се узме ио мало пепела на врх ножа и метне у чашу, па то да се налије богојављенском водицом и дете запаја тим цеђем. Ето тако је Госпођа-Ленка неговала свога Ацу, тако је она с њиме мучила муку док је био беба: увек на опрезу, увек са лековима, увек у враџбинама — а све без икакве иомоћи. Али се није боље проводила она ни доцније, кад јој је Аца стао одрастати. Старе његове крајности у осећањима, и узбуђењима само су се, што је бивао старпјн, све више пооштравале и појављнвале *се у све новијим облицима. Тако, ако би се Аца засмејао, то је чешће прелазило у грчевит, неодбљив, скоро лудачки смех, после којега је понекад наступало безузрочно плакање. Ако би се расрдио, — а тога је већ бивало и сувише — то би често прелазило у напрасптост, у јарост, у безумље. Обично би тада'сав пребледео у лицу. а уснице би му помодреле и грчевито дрктале и кривиле се; по пекад ни говорити не би могао, већ би занемео, а вилице 6п му стегао грч. Други би пут, опет, у срдњи стао дрекати колико га глава доноси, па онда цепати одело, кидатп своју косу, или би стао ђусати на месту, пли би легао на пбд па се стао бацакати ногама и млатати рукама. Понекад би услед јаког унутарњег надражења у оваквим приликама губио и свест, а два-тринут се је сав испликао по кожи, као копривом да је жарен (копривпа грозница). Ово му је последње дошло једанпут и услед раздраганостн, а два, три ли пута, и после извесних јела (јагода и сувих кобасица). Ненормална плашљивост, брецање и трзање услед незнатних узрока, такође је била код њега појава врло честа и врло јака. Ово је, у осталом, н иначе најкарактеристнчнијп знак почетка нервозе. Код Аце иије био редак случај, да оно обично 15*