Дело

ПЗ ЗЕМЉЕ ИЛЛЧА 17 те замутпсте и покрвисте браћу пзмеђу себе — Богу плаћали! 0 Богу и мојој душп, да вас ђаво пе одпесе тамо, пе б’ од овог што се чује ништа ни било! Но сте, болан, баксуз ђе гођ дођете. Досадисте јесенас п дрвету н камену у Шумадпјн; Србијаици вас дочекаше, да не може љепше; Аустрија наврије на Србнју п прнпријети јој ратом ако вас ие врне; и краљ шта ће, но бол;>е да вама д;Т лпке но да му изгори опо мало кућнце што му је ђед подиСо. На то се Ши.јацп наљути, и ето ђе плати главом сињп кукавац; а, да је због кога, ни по јада мога!... — Плн си, болан, пјан илн сан или манит, те тако булазнпш? Јер друкчнје те пе могу нојмити шта хоћеш с тијем штотртљаш. Зар ја, просјак пз Иовршп, убио краљау Биограду, н зар је краљ толико био несретан да мојијем седепом погине? 0 ђаволе, анатема те било, гата се још на свпјету неће чут’ н рећ’! Убила је њега „пулитика“, мој брате, а не ни ја ни ти нн та ракија у тебп — пе! Јесичуо?!.. кресну му Невеспњац. Митар заплака као мало дијете: — Куку мепи, краљу, од Србије главо, ђе тн не би суђено да погппеш ни на Косову ни па Требевићу — но у својој постељи код жене усред црпе поиоћи!... А виднте, људи, дичио сам се њиме: како је најљевшн међу свијем јевропинскпјем и царевима и краљевима,... ето иогледајте у то лентро ту!.. А што не убисте султана оли ћесара, кад вет ризикасте с главом но м’ убисте краља — онако вилу горску, рђа вам додијала не?!.. Куку краљу, од Србије главо!... загрца се Митар, скочп те скиде са зида слику с ликовима свих евронских владалаца, н притиште љубитн лик краља Александра. Неки од присутних заједно плакаху с Митром, неки дубоко зампшљени пушаху и ћутаху, а неки се гуркаху лактовима п подсмјејкиваху. Ама, душа ваља, свакоме жао што се тоу Србији деснло, а најгоре им: што не знају ништа ни како је било, ни како ће бити, —-- па све умрло од страха. — Нина амо! II ракпје, и бире... ко шта хоће! .. дере се Мнтар на ханџпју: ■— За душу покојнога српскога краља а пред главу турском цару и бечком ћесару! Ах, ђе си, Обилпћу — рука тп се светила, и 1\раљевићу — топуз тн се иозлатио: да видите шта се од нас ради?!.. Врата се па крчме отворпше, н уђе — Крсто Шкоро;назва Бога; ппта се с познаницима, иа сједе за један сто, п заиска чашу ракнје. Кад разумједе зашто су се Срби закарилп и о Дело, књ. 41. О