Дело

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 229 Што је внше на њ наваљивано, и у школн и код куће, да учи, да иде уноредо са добрпм ученицама, то је бивао све замореннји и све тупљи. Најзад га је стала толико мучити главобоља и иоремећаји у варењу, ка чему се је придружило н нервозно луиање срца, д& је впше остајао код куће као болестан него што је ишао у школу. Срећом је Ацпн учитељ у ово доба био баш стари познаник и пријатељ и Господар-Славков н Госпођа-Ленкнн, један разборит и начнтан човек. Он је био у стању да увиди опасност, која прети јединцу његових пријатеља, те се својскн заузео код њих, да се позове стручан лекар и да се преда њему у руке Ацино лечење. Много га је труда стало, док му је понајзад иошло за руком, да пх склони на то. II на доброг су се лекара намерили, на лекара који је разумевао свој посао п који ннје жалио труда да објасни детињим родитељпма критичан положај њнна једипца и да пх увери, да је потребно лечење пз основа, и то не толико лекаријама колнко дијетом н другим хигијенским средствима. Он пије од њих ни то сакрио, да ће лечење бити дуготрајно и да по свој прилици неће ипак моћи бити нотпунога исцељења. Али је одлучпо тврдио, да ће зацело бпти толико успеха, да дете може продужнтп школовање бар донекле, а потом ће, рекао је, морати да га упуте на какво занимање више телесно иего душевно. А није им овај лекар изоставио ни тај свој захтев, ако хоће да нм се оп прими лечења детета, да цела породица мора променити свој начин живота н удеситп га према хигнјенским захтевима. „Ако ме не послушате“, завршпо је он „не могу вам јамчити, да ово ваше јединче неће свршпти, кад буде младић, или самоубиством, илн у луднпци, или, у крајњем случају, као изгубљен човек“

То је све скупа нмало свога утицаја на оба родитеља, а нарочито на Господар - Славка. А и сама се празноверна Госпођа - Ленка беше већ уверила, да врацбине п бапске лекарије нису могле за толико минуло време нншта помоћи, те је и сама већ смерала „да нромени лечење свога сиротог једннчета“. Нешто то, а нешто и први уснеси лекарева лечења, који су ускоро дошли, као н даље наговарање њнна пријатеља, Ацина учитеља, учипише, те роднтељи детињи прпмаше озбиљно лекареве савете и упуства н сташе се управљати по њнма. По правилу по којем се крајностп доднрују, десило се наскоро п