Дело

Д Е л 0 >30 овде, ге су нз једне крајности прешлн у другу: као што пре нису хтелн нн Господар-Славко, а нарочито Госпођа-Ленка пн дз чују за лекара, тако су сада сталн вероватн слепо и одано у чодотворпу моН лекареву, онако као нре што вероваше, нарочнто Госпођа-Ленка у враџбине н <*апске траве. II то је било добро. Вољптак у Аципу здрављу наступио је веома брзо, п бпвао је све очптијп н очитпјп. Најзад је усиех био несумњив — разуме се колико је у опште могло бнтн права успеха код Ацине урођене склоности за первозност, и после впшегодишњег нездравственог живота његова у најранпјој младости, када се свему полаже темељ, и злу као и добру. Много је усиеху донринело и то, што је лекару и учитељу иошло за руком да иридобију дете, да и оно само више заволи нов начнн жпвота од нређашњега, чему се је он спочетка прнлично оппрао, нарочито трљању хладном водом. Али су снажна храна, редовна гимнастнчка вежбања, рад у башти шетње п излетп у слободну нрироду, возање на колима и чамцу и жнвот лети у шумовитом пределу, учинили своје код овога мушкарца, те је уз то примао п оно остало мање пријатно, али од чега се очито осећао боље. Тако је Аца могао како тако иродужпти школовање без веће опасности за здравље. По савету лекареву отншао је он, кадје томе дошло време, у Нинодељско-воћарску школу у Букову, те да се спреми за дужности, где се више тражи телесни напор у слободној прнроди, него лп душевеп у затворену простору. Свн су уверепи да ће се он тако пре приблнжити срећи у животу и бити корнстан члан свога народа. Данашње је доба познато као доба нервозностн. А та нервозност није бич божји за грешни свет, већ је продукт целокупног друштвеног, државног н породпчног живота. Сувишнп напорп живчани неизбежни су у данашњем културном животу. А то троши нервну снагу више, но што је може произвести жнвчани строј данашњега културнога човека, који на то још није прнлагођен, те се живци, нерви, брзо исцрпу и иостану одвећ раздражљиви, а мало издржљивп. Ту је онда узрок, што