Дело

402 Д Е Л 0 Писац )е нмао смер, да географскн н геолошки испита Македоннју н Стару СрЛију. н та су нспнтнвања основа овоме делу. Алн је он, наведен проблемнма, који су, у овоме његову испитивању, изншлн преда њ, овај свој првобитни план рада знатно проширио н обишао II знатне делове Тракије, Епира, Тееалије и северне Арбаније. затнм јужну Бугарску, додирујућн и суседне делове Мале Азије, те су и резултати ових проматрања п нспнтнвања саопштепи у овоме делу, коме су, као што мало час истакосмо, скелет проматрања о Македонији и Старој Србпји. Полазећи од најважнијих резултата досадашњих проучавања, проф. Цвијић је покушао, и у томе је одлично успео. да реши и многа друга питања о Балканском Полуострву: орогенска. о постанку и животу долина, о формирању балканских мореузина, о*-Јегејском Мору. Радећи ово, утврдио је: да је у горњем Плиоцену н почетком Дилувије било знатних тектонских процеса нли поремећаја старих ерозионих површина; дајебило издизања и свођења тих површипа, и да је то од великог значаја за данашњу пластику Балканског Полуострва; да дилувпјална периода ннје само доба глацијацпје п глацијалне или плувијалне клпме, већ и периода тектонских покрета; да се дилувијална ерозија знатнога износа мора свести и на те тектонске покрете. Упоредо са овим, он је обраћао пажњу и другим, такођер врло важним питањима, као што су: антропогеографска, етнографска, затим питања о плодности и култури земље и др. Према основи, коју је писац поставио овоме своме делу, оно ће имати три књиге. У ове две, које су већ пзишле, представљени су географски положај и пластичке особине, затим је саопштен већи део детаљних проматрања, уређених на природним целинама: областима. жупама и планинским групама; у с-закој је области уочен главни проблем и расправљен је по методама фпзиографије и геолошке ис-торије развитка. Тако за трећу књигу остају проматрања о великим језерима п њиховој области, о метохијској и косовској Старој Србији и о Епиру п северној Арбанији, а расправиће се п проблеми и групе проблема, који су везани за те областп. Ту ће бити представљено п питање о знаменитом Централном Билу, које је према ранијем схватању великпм делом пролазило кроз Македонију п Стару Србпју. Кад бпсмо били вољни, да читаоце часописа Дела само