Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Навле Поповић: Приповетка о девојци без руке. Студија нз српске и југословенске књижевности. (Издање Академијино). Мислим да ће бити од користи и .ча студију нагаих народних умотворипа и за г. Поповнћа гато ћу овде саопштити неке своје прнмедбе на његов свакојако нохвале заслужан рад о „Нриповетци о девојци без руке“. Нреко заблуда води нут науке ка истини. Оно што на том путу највише покреће унапред јесте открнвање, сазнање заблуда. И ја мислим у овим редовима то учпнити ради оне више сврхе. II после овог кратког увода, у којем сам уједво обележио п граппце својих иримедаба могу одмах прићи своме задатку. Морамо из других разлога но аутор, жалити што је г. 11оповнћ био спречен спољашњим сметњама да сам лично проучи стране и воре, који нмају везе са нашим мотивима о девојци без руке. Овако јс он одмах од почетка пошао за другим, за туђим. а не за својим судом. Страни испитивачи нису њему послужнли као помоћ за његова испитивања, него је он дошао да помогне, допуни њихова нспитивања. То је донело собом једну велику незгоду. Ношавши за другим, а не могући се потиуно ослонитп на своје критичко суђење наш аутор је нрпродно морао у заблудама, којима обилује свако испнтивање ових предмета, отићи даље од својнх вођа — случај, који се у овакој прнлици обично дешава. Сишије, после специјалних студија ове теме иоставио је најзад два типа прпповетке о девојци без руке. Г. Поповић не само да се са свим ослонио на ту деобу у два типа, него је отишао и за један, свакојако несретан корак даље. Не само да он представнике та два типа сматра као главне представнике, он их сматра и као узор и пзвор осталим мање значајним представнпцима. За њега је н. ир. „Манекина“ не само најпотпунији представник приповетке о девојци