Дело

Ш Д К Л 0 Додатак- Гади нотлрдо с.војих напрод ианотмх нрммодаГш и радм илуотрацмЈо г. 11омомм)|Опа рада р1 сам у згодмом моиожају да иамогом омдо макмадмо дма мрло нажма докумомта. Прни м гиавмији од м.их мриоје чудам и ,}а мо амам умрамо мгга у омој мрмимци да иретмостнвим. Гади контроио смојо критико м биико1 улоанања иамора г. Номонићоно студије, аагиодао сам иамо1;у оста.шг м у сноску .Котамао“ гдо јо (Јиши.јо саоиттмо кагаианску мсрсију манокмне. Г. Попопић сиоммњс! ту иорсију, тнрдм да ју је мрочмтао м иа њоног мочотка цмтмра дна моста (слр. 61, 5М м 61 г. Поповићено књмго). Мођу тмм ако ју јо заиста до краја нрочитао како јо могао потмисати м уаети као мајјачм докаа аа Иомамоаромо порокио леринско мримонетке Сиижјеоиу раммју1 тнрдњу да моамањо ночоћу нончама мрстома нс доиаам ми у једмом од страмИх књмж. дола, од чега је г. Помовић мамрамио споцифичми амак *Манекине“. Како }о, нелим, могао г. Половић то учиммтм када баш у тој каталанској, писапој књмжевној, ворсијм долази баш тај мо г. ИомониКу смецмФИчан момоиат? Ја ћу га овде маностм: К.ада јо гоњоип крал.мца у Гиму, амдсиа м понмала крал>а шпамског ,(|цј ега нои тмгН., .чГп Гон тоИ а!е^ге, ћј еп сопНпеп! \а 1гаиге (1а 1а чиа Коч.ча им апе11 Ге< е о)иа1 (1е ч!гап,уа цита, аК 1о киа! 1о геу <1 Кчрапуа 1т\ча ргеча рег тиИег 1а геупа“. Исти таки ирстеи имао је ма енојој руцм м краљ, а дао га мстом нрилмком мамранчти (<1е1 чроатеп! <1<>1 итЈппкнп). Познашни краља, краљица га поклжс своме сину ,<|1п ега г1е е<1еГ <1е \’1 апуч“, рекне му да му је то отац м да му прстен с овим речима: „\’еГ а(|печ! апе11, \ еп Ге а «;11 еајопо11еГ а!ч чепч репч е Кеча 1» 1а та, е <П^еич П; Ј’аге теи, ГепИк а(|Печ! апе11 (|непч (Гопа 1а ппа таге“. Тако м буде. К.рнл> нмдсКм у дстета мрстем затражм матер детмњу, — иозмањо и радост. Ја сам већ мапред мосумњао у специФИчни карактер оног мотина, сно докааа да он нмје ми искључиво Снојством Манекими. По остаимм гдавпим момемтмма ова, катаианска версија јесге у средимм између ,Манекмме“ м леримске приповвтке — мрвој ближа него лер. мрича мо неким дсталшма м по свом књижевии.јсм карактеру, другој ближа мего Мапекмма мо другмм детаљмма, по мање књижсвмом карактеру, мо томе што )е куд и клмо краћа од „Манекиие- и садржи само ток м|)иповетке без дигресија. Тако је ммтсресантмо да и у њој, 1 Боманоарова дела са Сишијеоввм уводом штачпана су —86 год. каЈнлаигку версн.ју је Сишцје Копирап 6 годииа доапије, ме МОГуНи је друкчпје пабншии