Дело

Д Е Л О 420 свег, ону добру публику, која ноли, п нидео еам, осетио сам, како ге она отнма ситвој досади и чека оно друго, оно аабавно, оно Нушићево. Чекала је и дочекала. Други чин уносн живот, уноди интригу и њен пуетошан учин. Ирисиела је старнја кћи, Нада, за удају, и због ње се прави русвај у кући, која сад улази у свет и од своје га странс прима. Док носачн носе старински намештаЈ на таван и у собу уносе нов; док се женскадија, невнчна распореду намештаја новога стила, спорааумсва; док госпођа Стана бпра за себе шешир новог кроја и нове, веће, цене; док јадни г. Тома, резигниран и донекле пркосан, ироба нсзгодна седишта пових столица; док носете, г-ђа Живановићка и г-ђа 'Гомићка, већ истресају туђу бригу из својих торбица сплетака, које разносе по нрнјатељским кућама; док учитељ музике, нун темнерамента, уноси слатку забуну у распаљиву и разиграну машту неуке шинарице, Јелкнце; док се интересујете за симпатнчне просиоце и слушате љубазну ироводацнку, — ви у свему томе осећате ииансиране дамаре стварнога живота. Осећате оно лако врење ражуборених таласа друштва иред нама, приливе набујале младости, развијену пот{>ебу јачег иокрета, попуштене међе односа, штетно н разорно дејство снлетке, бол и тугу, које накост и нискост уносе у тонлу моралну средину скромне и чезтите породице, потресе безбрижности и вечиту зебњу од лажне Формуле: шта ће рећи свет? Свет је ушао у кућу, разорио мир, развејао патријархалност, ноставио нови поредак и домаћине начинио својим бедним и послушпим луткама. А тн домаћини, та, опет анахронизмом, одценљена породица, показује неку неоправдану савитљивост иред туђом ћуди, неко необјашњиво повијање по сваком спољњем ветру. II муж и жена наивни до тупавости, поводљиви до бесмислице. Довољна је само кроз зубе наговештепа, ситна и неозбиљна примедба; довољпа је свачија реч са стране, иа да се вршља по кући и чине преображаји од данас до сутра. Ево примера. Госнођа Стана узела скуп шешир, јер свет каже: „Шта се ту упреиодобила, па се направила пукн сиромах. а овамо хоће да уда ћер? Нема ни честитог шешира?“ Стари, угодни намешта.ј .замењује се нсвим, јер свет каже: „Хоће да удају ћер и обећавају не знам овакав и онакав мираз и не знам какав намештај уз девојку, а овамо види се какав ће намештај девојка донети... Ваљада онакав какав Је у њиховој кући?“ Тома узима за млађу кћер учитеља музике, јер му свет пребацује да је напустио децу и нпје их васпитао.