Дело

Ферднманд Бринетјер. — 2<> вовсм■ ј 1.1. по 1'тнром, умро јс у Париау чувеш: критпчар, уЛсђеии политичар п дугого нипн.и глаиип урслник старог часоииса ,|а Нссие «1еб т1еич 1Н0П|1ебФердипаид Брииетјор. 1’олн" јс се 1840 ј Гулону, средна* школс овришо ,јо у Марсел.у и, још : рло млад, дошао у Париа са ;ксл>ом стуии у Нормалну Школу. Пошто јо на испптнма иао ода се слооо шој про<1'0'’урп од које је п жнвео. Тај 1С0.1С0.БИВИ н лавновн положаЈ ипјо га пи мало зоупиО. Напротнв, аа то времо ра по јс напорно п стекао знањс каквпм јс рстко ко расиолагао. Он Ч' тај којн је говорио да једап крн, ичар мора и треоа да прочита све што је изашло. II та Оескрајва и скоро певероватпа ради.нвост је прва црта његова. Лруга .ј'1 његова црта: оп је био ратнпчка и нападачка прпрода и као кригн ар п као политачар. Као крп:ичлр био је одсудпи противник сувр>' ронава (в. Академпјом пагра1)пш: .I'1 Когаап патга11б1е*), теорпр’ ..умсгчост ради уметносги“, XVIII п XIX века глпчне књп,кевности“. II вао што је страсно — могао да мрзи, ,ако је, шк' је н немиаовно код так1;о: темп« рамента. страсно могао п да ;'Л \ 11>егов љубимац био је релпгпознн XVII век. којп му се свпдео поглавито с тога што је тај век пмао и> Т' идеје које је и он пмао у XX в ку. <>ц је од књижевпости тражно да пма извесну мисију а та се је мненја потпуно поклапала с хришћакекпм схватањима морала. И ту су •с додпрнулп крптпчар и иолптичар. Као критичар, даље, <шо .је најмоћвпји и најуЗеђепији скоро аскета преживеле и укрућене догматаке што .је свс бало иојм.виво код оног човока од традицпја, в< чнич и непромонљивнх начела, човека, ко.ји јоволи) „ред“, сталпе законо и неиромон.виве истпне. човека који је био иоследњн неликп католик. II што га Је одликоиало као критичара го га јо од.шковало п као полатнчара. Пста т кл.учпвост, иста аиодикДнчнос г, страсност у борпи, жучност у нападима. Његова збирка иредапања о политичким питањима „ОЈ<соиег> бе сош1»а1“ прави еу Оојни нокличп једпог до фанатизма убеђеног католика, моћног говорннка п окрстпог п темпераментног полемпчара. Он је био п теоретпчар. Познато је да је у „Кволуцпји родова“ хтео да прпменн доктрину еаолуције из ирироднпх паука на књнжевност. II у кп.ижевностн. држаојс он.ирожет Дарвиновим и Хекеловим начелима као пу прнродннм наукама постоје родовп којп се пз иижих у више развијају. Она би књижеввост. разуме се, била па пајвпшсм ступњу која 6и била објектпвпа, безлична, мпсибнарска у релпгпозном смислу те речи, која 6и проновеДала извеспе моралпе идеје. Лпчпа пак књижевност, индпвидуалистичка, иапротив, заузимала би пајнпжи стуиањ. Та његова теорпја пала је много раније но-што је онумро. Нп он сам је нпје. у последње време ценио. Главнија су му дела ово: Де Котап па1игаПб1е“ (1883); „НЈб1о1ге е! ППегаШге, 3 свеске (1884—1886); <ЈиебНопб е1 поиуеИев миебпопб Пе сгШ(|ие (1890); ЕшПеб спичиеб биг 1а Ш1ега1иге 1гап(;а1бе (1880—1899); 1 Еуо1ииопб (1еб &епгеб (1апб ГМб1ои-е <1е 1а ПИегаШге Ггапуајбе (1880) и др. Власник п уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). Дослтк е ОО; адовић — Штавиарија Аце М. Станојевића (Чпка Л>у 'нна улица 6р. 8)