Дело

Г СР1ЈМАЦ II ЛДАМОВ корена. Тим својим радом они приказују често и против своје воље и сасвим несвеспо — спону двеју различитих генерација; истичући из једне утичу они у другу, губећи с једне стране, а примајући и дајући на другој. За њима јако жале п на.јшири кругови, који су их само као јавне раднике зналп; много јаче они, у којима су се кретали, јер су их ови знали и као регке појаве нашега друштва. Њихов се нестанак осећа тим внше, што их смрт задесрг у пуном јеку њихова рада, и не само да је много што шта замишљено недомишљено но и зачето недочето остало. Ни један ни другп нису спустили перо из руку, оно им је из руку отргнуто. Њихову ће вредност истом каснија поколења моћи право да оцене, наше зна, да је у њима изгубило своје знамените књижевнике, а многи у њему још и то, да је изгубило и оно, у чему је много већа несташа нашега друштва — праве људе. Они су са обичним људским слабостима умели да споје и велике врлине, што је така реткост међу нама. Р1 стога као да ће се вредност њихова у будућности још и повећати, јер ће се из даљине јаче истаћи њихове слике у овој средини, која је имала идеја, али без дубоких и искрених чустава и без самопрегора. Милан Шеви^