Дело

ДВАДЕСКТ ГОДННА ИОЈШТПЧКЕ ВОРВЕ НА ПРИМОРЈУ 19 износили су своје јаде у Српском Листу. Извештајн о прогањању српских школа, православннх свештеника и других угледннх Срба, о све већим државним наметима на Бошљаке п Херцеговце налазили су увпјек места у Српском /1нсту. Српскп Лист читао се радо у Босни н Херцеговннн, као мало који други српски орган. То, наравно, нпје било по вољи влади у Сарајеву. II ако је власт у Задру забрањпвала Српскн Лист, кад бн писао што год о Боснн и Херцеговппи, то ппсање било је ипак велики трн у оку. Радп тога влада у Сарајеву забрани Српски Лист за Босну и Херцеговину. Да то средство против Српског Лпста буде успјешније, забран.ен је и за земље угарске круне. Бојали су се, да поједнни бројеви не продру у Босну н Херцеговину преко Хрватске и Славонпје. Према томе, Српски Лист био је ограничен на само Прнморје и на неколнко претплатника, које је имао у страном свијету. Забраном у Босну, Херцеговину, Хрватску н Славонију био је угружен његов опстанак. Прво одушевљење — као обично код нас Срба — брзо је извјетрило. Лист нпје могао да се нздржава без претплатника и без — новаца. Обилатпје помоћи, у ночетку обећане, ријетко су стизале. Помоћннци су тражнли, да им се наЈпрпје испјевају по некблике пјесме, па тек <>нда да даду, што су обећали. Српски Лист није хтно да сиадне на то. Ради тога је углавЈвено, да се органу Срба па Приморју промнјени име. Промјеном имена, до пове забране, наново су му отворена врата у Босну, Херцеговину, у Хрватску и Славоннју. 25. маја (6. јуна) 1888. год. Српскп Лпст промијенио се у Српски Глас. Првим чланком Године девете оправдаиа .је та пром.јена овим речима: ,,Многи наши пријатељи, па нзвјесно п они, које дје.томична промјена на наслову нашега листа неће затећи неприправљене, јер је одлучена на збору оснпвача овога лнста, уставнће се на том наслову и стаће промишљати. Обузеће п\ чеобпчно чуство, као што обузимље нас, којп смо са жпвитом органа српског на Приморју свој сиојнлп. Ма кака се чустпа борила у душп нашијех пријатеља, свакако ће их утјеха н п уздање храбрити, кад жпца таког чувства и нас поднже, и аг смо се ми уз овај орган највише намучили н страдали, н ак > смо ми с њим такгуех ненадннјех, немнлнјех часова дочекалн, каквијех прп постанку лнста нпјесмо моглп нн зампслити.