Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЈШТИЧКК Г.ОРПЕ НЛ ПРИМ01МУ 21 родпе. овако у носљедн.е доба и увијек, кад се год повела ријеч о слози. „Са оваком нашом нрошлости, чистом, нскреном, досљедном, од постанка српског органа до данас, ми можемо девете године иозвати се на јавно мнијење, прннитати суд пријатеља н протпвника. Од иријатеља нак, који су овај лист подиглн, надамо се обнлатој помоћп, потпори материјалној, нужној овом лисгу, који је толико неногода иретурно, потпорн моралној, иужнрј ради озбнљнога задатка, који нред нама стоји. То тражимо ради ствари, коју заступамо. Без хвалнсања можемо казати, јер је то жнва истина, да је српскн орган своју дужност вршио, да жртве нијесу биле узалудне.“ Ни Српски Глас нпје био добре среће. II ако је врло мало ппсао о Босни и Херцеговнпн, послије два мјесеца забрањен је за те двнје сриске земље. Милостиво су му остављене Хрватска и Славонија. У њима је увпјек имао вјерних пријатеља, који су га номагали и новчано и морално. Молба на земаљску владу у Сарајеву, да се Српском Гласу дигне забрана за Босну и Херцеговину, није уважена, него је одбнјена. У одбијању те молбе нпје влада навела нпкаквог разлога. II без тога, зналп су се разлози. У то доба чули су се многи гласови за пзмирење Срба и ' Хрвата на Приморју. Једнаки гласовп нронпјели су се н но Хрватској и Славопији. За то измпрење највнше су на ириморске Србе наваљивали Србп Новосађанп. Браиик је неколико нута, у најбољој памјери, алн не познавајућп добро прилпке иа Прнморју, наваљивао за то измирење. Написао је о томе неколико члапака. У ношљедњем члапку (бр. 40. од год. 1**8.) Браник је рекао и ово: „Слога између Срба и Хрвата, то је за оба нлемена потреба. То осјећају и у Биограду, и на Цетињу, н у Сријему, н у Загребу, и у Новом Саду. На томе се и ради. Ту потребу треба да осјете и наша браћа у Задру. Али, да се дође до те мете, мора се претходно много шта учинитп. Мн допуштамо, шта впше вјерујемо, да су далматпнски Хрватн много скрнвилн Србима, да су тамошње Србе отуђпли од себе. „Но требало би једном да буде боље. „Ми се обраћамо на браћу, Хрвате у Загребу, који су нам баш прије некп дан послали члапак, у коме се врло лнјепо доказује, да је нужна слога нзмеђу Срба и Хрвата. На њпхову